Kako je ruka Jovana Krstitelja dospela u Ostrog: Putešestvije relikvije kao u filmu o Indijani Džonsu
Ruka apostola Jovana samo je jedna od desetak relikvija u koje narod godinama veruje da su čudotvorne.
Verovanje kaže da ruka Jovana Krstitelja predskazuje plodnu ili jalovu godinu, u zavisnosti od toga u kom je položaju kad je mitropolit na važan verski datum iznese pred narod. A za put kojim je ova relikvija dospela u Mitropoliju cetinjsku vezuje se priča čija bi radnja po uzbudljivosti mogla da parira scenariju za filmove o Indijane Džonsa.
- Verovanje u relikvije identično je kod pravoslavnih i katolika, dok protestanti apsolutno odbacuju takvu ideju. Oni, na primer, mesto rođenja Martina Lutera smatraju samo istorijskim, a nikako verskim - kaže Živica Tucić. Sa druge strane, muslimani i Jevreji imaju sveta mesta, kao što je Meka (za muslimane) ili kovčeg cara Davida (za Jevreje), ali nikada ne uzimaju i nose sa sobom deliće tih svetih mesta. Smatraju da su dolaskom na sveto mesto bliži bogu.
Od toga kako je stradao Jovan Krstitelj, odsecanjem glave, paljenjem moštiju i spasavanjem njegove ruke, do prenosa ruke sa kontinenta na kontinent, sve do trenutka kada Jovanovu ruku dobijaju malteški vitezovi.
- Oni su s Rodosa i preko Malte, bežeći najpre od Turaka, a kasnije od Napoleona, ruku Jovana Krstitelja doneli su u Rusiju na carski dvor zajedno sa česticom Hristovog krsta i ikonom Bogorodice Filermske. Ruski car Nikolaj Drugi je te relikvije u znak zahvalnosti što je Srbija primila ruske emigrante namenio kraljevskoj porodici Karađorđević.
Početkom Drugog svetskog rata mladi kralj Petar, bežeći pred Nemcima, ove tri relikvije ostavlja u manastiru Ostrog - kaže đakon Hadži Nenad Jovanović.
Prema verovanju, apostol Luka, koji je bio učen čovek, lekar, ali i slikar, napravio je za života desetak portreta Bogorodice. Jedna od tih ikona, Trojeručica, nalazi se pod okriljem SPC i čuva se u manastiru Hilandaru na Svetoj gori. Druga ikona Bogorodice Filermske, koja će biti takođe izložena u Nišu, čuva se u Cetinjskom muzeju i ona još nije vraćena SPC.
U Crnoj Gori se nalaze i druge čudotvorne svetinje SPC, kao što su mošti Vasilija Ostroškog ili ruka Svetog Save.
U samoj Srbiji najpoznatija je čudotvorna voda sa izvora Crkve Svete Petke na Kalemegdanu. Priča kaže da je voda potekla sa mesta na kom su se nalazile njene mošti pre nego što su Turci osvojili Srbiju. Grob ove svetice, za koju vladika Nikolaj Velimirović kaže da je srpskog porekla, nalazi se u Rumuniji.
Kritičari će reći da u svetu postoji „na desetine ruku Svetog Jovana Krstitelja“, a da je toliko delića Hristovog krsta da bi drveni grad mogao da se sazida. Bilo istina ili ne, ljudi vekovima prate, mole se i veruju relikvijama.
- Ljudi veruju u isceliteljsku moć ostataka svetitelja, ubeđeni da će, ako dođu u njihovu blizinu i mole se, ti svetitelji pripomoći pred bogom za njihovu stvar - objašnjava sociolog religije Živica Tucić.
Izvor: Blic