Beograd ispratio Vaya Con Dios u penziju (VIDEO)
Dani Klajn i muzičari ispunili su što su najavljivali – ništa od opštepoznatog iz njihovog repertoara nije izostalo u nešto više od 100 minuta koliko je sve potrajalo. Serija hitova počela je odmah posle uvodne balade sa prvog, self-titled albuma iz ’88, „One Silver Dollar“ koju je davnih dana prvo otpevala Merlin Monro. Pocupkivanje je krenulo već uz uvodne taktove još jednog laganića, „Time Flies“, a onda – razmrdavanje uz svima znanu „Johnny“.
POGLEDAJTE FOTO GALERIJU SA KONCERTA
Već se tada stekao utisak koji je ostao nepromenjen do kraja – kockice se nisu baš najsrećnije sklopile. Ovo je klasičan „sedeći“, intiman koncert sa, uglavnom, akustičnim aranžmanima i dosta balada. Arena jeste bila neminovan izbor s obzirom na interesovanje, ali je nemalom broju posetilaca doživljaj pokvarilo stajanje u parteru. Dani – kao da smo sve vreme čekali da se raspeva i prikaže raspon i raskoš glasa koji smo navikli. Ok, jasno je bilo da hala neće grmeti uz Vaya Con Dios pesme, ali je, jednostavno, sve bilo previše tiho. Mlako, pa što ne reći, u nekim momentima i dosadno.
Osetila je to i ona. Na početku, euforično pozdravljena, obratila se: „Kako ste ? Dugo nismo bili u Beogradu. Menja se grad, sve se menja, ali vi ne, to je lepo“, da bi na kraju malo „promenila ploču“ – „Mirni ste, možda ste i vi ostarili kao ja“. Razmrdala bi publiku i bez takve „najave“ finiširajuća „Neh Nah Nah Nah“, a obrada „Đelem, đelem“ je, naravno, u ovim krajevima uvek pun pogodak. Pre svega toga - koncert je obogatila i jedna gošća. S obzirom na euforičnu najavu, očekivalo se neko poznato ime i veliko iznenađenje. Umesto toga, upoznali smo interesantnu, bosonogu damu po imenu Marija Aja Omak koja je prvi zapevala u duetu sa Dani, a zatim i sama, na španskom.
Vaya Con Dios klasici kao „What’s a Woman“, „Night Owls“ „Heading For a Fall“ i mnogi drugi su zaslužili da na oproštajnoj turneji zvuče – moćno, raskošno, sa razigranim duvačima, sa Dani koja se ne štedi za neko naredno veče... A sinoć nije bilo tako. Zato, uz veliko hvala za sve što su nam podarili od ’86. i najlepše želje za penzionerske dane, nažalost, dodajemo – i vreme je.