Ugljeni hidrati više goje od masti

Prema njoj, nije toliko bitno šta se jede, sve dok se pazi na ukupni broj kalorija.

Masti je, pritom, bolje izbegavati, jer imaju veliki broj kalorija, a zasićene masti povećavaju rizik od srčanih oboljenja, pa su stoga dijete siromašne mastima, a bogate ugljenim hidratima, više od 40 godina predstavljale kamen-temeljac tzv. zdrave ishrane. Danas, međutim, lekari i nutricionisti ovaj stav sve više dovode u pitanje.

Kalorije iz različitih izvora imaju, naime, različit uticaj na telo, odnosno različito utiču na naše hormone, a kada je reč o mršavljenju, ključni hormon je insulin, koji kontroliše skladištenje masti.

Mnogo ugljenih hidrata u ishrani povećava količinu glukoze u krvi, što znači proizvodnju više insulina, a samim tim i skladištenje više masti, uz istovremeni veći rizik od dijabetesa i pad nivoa dobrog holesterola.

U velikoj studiji objavljenoj u uticajnom časopisu “Nju Ingland Džornal of Medisin” upoređeni su rezultati klasične dijete s malo masti i dva tipa mediteranske dijete, bogate mastima, i ispostavilo se da su zdravstvene prednosti ove druge tolike, da je bilo neodgovorno nastaviti sa prvom.

Izvor: 24sata