Dragan Vujić Vujke: Mi smo svi na kvaku od ludnice
Bliži se 200 prikazivanje "Čikaga" u čemu je tajna ove predstave?
Tajna ove predstave je u kvalitetu, cela ekipa na čelu sa Kokanom Mladenovićem se veoma trudila. Dupla je ekipa, malo smo se raštrkali, ali i dalje igramo sa jednakom enrgijom i dobrim aspektom prema publici. Bili smo letos u Opatiji, igrali smo pred 1.300 ljudi. Potukli smo sve rekorde, dva puta za redom bili smo u top 3 predstave u Beogradu, pa smatram da je ovo početak jednog lepog prijateljstva sa publikom.
I dalje punite sale..
Zbog teme i načina na koji je Kokan Mladenović koncipirao predstavu, čini mi se da imamo dobre prerogative da budemo dugovečni, pa dvestota da bude tristota, jer publika nesmanjenim entuzijazmom dolazi na tu predstavu. Znate postoji Narodno pozorište i postoji pozorište za narod, što je Pozorište na Terazijama.
Vi igrate Bili Flina, koliko ste se saživeli sa likom?
Koliko sam se ušao u lik možda najbolje svedoči izjava Bože Prelevića koji mi je rekao: "Čoveče ušo si mu u kičmu, takvi smo mi advokati!"
Čikago objašnjava korupciju u životu, u advokaturi. On pokazuje kako jedan advokat može da, balansirajući i jednom i drugom stranom, dovede do kraja proces u kome apriori dobija.
Vujlke je bio i gost Radija TRI na 95,8 FM
Neki novi projekti u planu?
Jedan što se tiče Terazija. Trebalo bi da 8. novembra bude premijera mjuzikla "Ženidba i udadba" po tekstu Jovana Sterije Popovića, sa Minom Lazarević, Ivanom Jevtović i Ljiljanom Stepanović u glavnim ulogama. Po prvi put se Sterija obrađuje na ovaj način. Muziku pišu Bajaga i Saša Lokner. Mislim da će gledaocima biti interesantno kako će Sterija, koji je živeo i stvarao u neko drugo vreme, biti viđen pod rediteljskom palicom Vlade Lazića, koji je režirao i predstavu "Cigani lete u nebo".
A ja čekam mjuzikl "Viktor Viktorija" po sjajnom filmu Blejka Edvardsa. Trenutno čekamo pare da bi platili prava, ali ja se nadam da ćemo to uspeti u 2014. godini. Takođe, donosim i lepu vest za sve mlade. Sprema se mjuzikl na temu grupe EKV. To neće biti priča o njihovim životima, već ćemo koristiti njihovu muziku. Radnja se odvija u jednom pariskom klubu, i veoma je prijemčiva. Nadam da će 2014. doneti neke nove, interesantne stvari čitaocima vašeg portala vezane naravno za Pozorište na Terazijama.
Dotakli smo se i para... Neizbežna tema kada je kultura u pitanju?
Rećiću samo JAO!
Znate nas nema mnogo. Ali, sa druge strane, kad pogledate kako neke druge oblasti funcionišu, kako nam izgledaju škole, bolnice, saobraćaj... Mi smo svi na kvaku od ludnice. A nervni slom, pogotovo u kulturi, je vrlo stresan. Pa najveće kulturno blago ove Srbije su umetnici. Zna se da imamo lepe žene i sjajne sportiste, dajte da imamo i etablirane kulturne radnike... Idu predstave, filmovi, dobijamo silne nagrade. A mi, kao da prosimo u Knez Mihajlovoj, dobijamo samo siću.
Zakon o javnim nabavkama znatno otežava rad umetnika... Da li vam je to rak rana?
Ja mislim da bih se fizički obračunavao sa svim tim ljudima koji ne žele da zaobiđu kulturu u tom kontekstu. Evo na Filmskom festivalu u Nišu trebalo je da bude tender za žiri, za voditelje i umetničkog direktora, tj mene, što znači da ja treba da konkurišem za nešto što već jesam... Kultura mora da bude van svih kategorija, pa to je besmisleno. Sam termin "javna nabavka"! Pa imamo javnu kuću, javni klozet i Javni servis, a javna nabavka, ne znam čemu to u kulturi vodi. To je kao da te je neko naterao da popiješ pivo i jogurt u pet minuta... Zna se šta se dešava posle toga.
Zakon o javnim nabavkama pod hitno treba da bude u nekoj od tačaka kako u Skupštini grada, tako i u ovoj našoj mučenoj republičkoj. Da vide ljudi da vide ljudi, da se osvrnu i kažu "E malo smo preterali." Kultura u tom kontekstu i pod takvim okolnostima ne može da funcioniše ni javno ni "nejavno". Javne nabavke su ravne propasti, sunovrat loše procene.
Čini mi se da dugo niste imali pravu podršku države.
Mislim da je Tasovac osoba koja može da donese promene, ali kako to narod kaže "može da bidne, ne mora da znači".
Sve se vrti oko novca. Kinematografija je na aparatima, jer sve je spremno - sjajni scenariji, odlični glumci, ali nema se para... Kultura је u ovom trenutku hortikultura. Bavimo se okopavanjem starih stvari. Pozorišta pribegavaju tim nekim varijantama da obnavljaju neke stare vrednosti koje su imali, jer to košta ništa ili veoma malo. Dok ne bude para neće biti ni kvaliteta. Taj kvalitet koji mi sada održavamo na apratima nije večan. Mislim da bi ljudi iz vrhuške trebalo da povedu računa o tome da osim prosvete, medicine i nauke postoji i kultura, koja ljudima treba da bude dobar ventil.
Mi se sve vreme mučimo na plejbek, dokle će da bude tako videćemo...
Mislite da sada imate pravog predstavnika u državnoj upravi?
Tasa je čovek koji ima šta da kaže, ima dobru bazu. Pokazao je, upravljajući Beogradskom Filharmonijom sve ove godine, da ume kulturu da "naduva", kao one lutke ili loptu za bazen. Sam po sebi je osoba kojoj treba verovati, ali nije on u prilici da sam odlučuje. Kada bi mogao to da radi onih 0,6 odsto koliko kultura dobija iz budžeta, verovatno bi povećao na 2,6. Ali ajde da se nadamo da svetlo ipak postoji, i pre nego što smo ušli u tunel, a dugačak je...