Izveštaj UN: Ko želi dozvolu za biznis u Srbiji, za mito mu treba 935 evra
S korupcijom su se biznismeni suočili najviše u Srbiji i u Albaniji
U Srbiji poslovni ljudi koji žele da dobiju dozvole ili pokrenu posao moraju da na ime mita daju u proseku 935 evra. Istraživanje je pokazalo da se mito najčešće daje u regionu u novcu, ali i hrani i piću, u sektorima građevinarstva i trgovine i to da bi se ubrzali "postupci za pokretanje poslova".
U izveštaju "Biznis, korupcija i kriminal na Zapadnom Balkanu", objavljenom 24. oktobra u Briselu, upozorava se da je "korupcija, zajedno s kriminalom, veliki teret za razvoj regiona u celini" i da najteže pogađa građevinarstvo i trgovinu.
S korupcijom su se, kako se ukazuje, biznismeni suočili najviše u Srbiji - u 17% poslova, i u Albaniji gde je taj postotak bio 15,7 za godinu dana.
Međutim, u proseku najviše novca za podmićivanje da bi se, što je najčešći cilj, omogućilo pokretanje nekog posla, moralo je da se da na Kosovu, prosečno 1.787 evra za jedan mito, dok je u Srbiji mito u proseku iznosio 935 evra po poslu.
U Hrvatskoj je "tarifa" za podmićivanje javnih službenika u proseku 395 evra, u Makedoniji je to 689 evra, u Crnoj Gori 830 evra, u Albaniji 904 evra.
Najmanje rasprostranjeno podmićivanje za poslovanje je u Crnoj Gori i na Kosovu, a u Makedoniji se mito za biznis tokom godine dana morao dati u proseku u 6% slučajeva, postotak od 10,4 je bio u BiH, a u Hrvatskoj su poslovni ljudi morali da daju "plave koverte" ili druge nadoknade u 10,7% slučajeva.
Prema izveštaju, u svega 1,8% slučajeva predstavnici biznisa su bili spremni da inspekcijama i sudskim vlastima prijave slučajeve traženja mita za dobijanje poslova ili ubrzavanje postupka izdavanja dozvola i drugo. Najčešći razlozi za neprijavljivanje, kako navode predstavnici preduzeća i biznisa, to što to "nema nikakve svrhe", odnosno to što je "podmićivanje uobičajena praksa" ili "znak zahvalnosti".
Zamenik direktora UNODC Sandip Čavla je, predstavljajući izveštaj, predočio da bi u zemljama Zapadnog Balkana taj teret korupcije i pretnji organizovanog kriminala za poslovne krugove bio veoma umanjen ako bi vlasti "primenile znatno više bolje ciljanih mera" da se to delotvorno suzbije.
Na udaru mala preduzeća i stranci
U dokumentu EK i UN se podvlači da razgovori i istraživanja u više od 12.700 preduzeća na Zapadnom Balkanu pokazuju da je "korupcija treća najveća prepreka za poslovanje u regionu" i da je u 10% poslova bilo nužno da se da mito u kontaktima sa zvaničnicima javne uprave.
Na Zapadnom Balkanu je, kako se navodi, u protekloj godini 5,9% mogućih učesnika u poslovima odustalo od ozbiljnih investicija zbog zahteva da daju mito, a 9,1% biznismena je obustavilo bilo kakvo veće ulaganje zbog pretnji da dođu pod udar kriminala.
Najveći deo mita su preduzetnici primorani da daju opštinskim ili oblasnim zvaničnicima, službenicima u carini, "a posredno se stavlja do znanja da se mito po pravilu daje i za izbegavanje poreza".
U izveštaju EK i UN se ukazuje i na to da je u regionu 35,7% mita službenicima javne administracije plaćano u gotovini, i to u proseku 880 evra po mitu. Hrana i piće, dati za podmićivanje u 33,6% slučajeva, drugi su najpopularniji vid plaćanja mita, a u 21% slučajeva mito su bila "ostala sredstva".
Najčešći cilj plaćanja mita je da se "ubrzaju postupci za pokretanje poslova", i to u 40,3% slučajeva, a potom, kako kažu predstavnici biznisa, "bolji tretman" (14,1% slučajeva), kao i "omogućavanje dovršetka postupka" (12,7%) i ostali razlozi.
Znatno češće se sa zahtevima za plaćanje mita suočavaju delatnici u malom biznisu, nego učesnici u krupnim poslovima, kao što je podmićivanje češće uslov za poslove kompanija s učešćem stranog kapitala, nego za one koje nemaju inostrana ulaganja.
Građevinarstvo, i to u proseku 12,2%, i trgovina, u 10,3% slučajeva su najviše na udaru zahteva za davanje mita da bi se omogućili poslovi.
Sagovornici iz preduzeća sa Zapadnog Balkana su istražiteljima UN i EK takođe predočili da su potom na udaru podmićivanja prerađivačka industrija (9,9%), proizvodnja gasa, elektroenergije i sektor snabdevanja vodom (9,2%), kao i hotelijerstvo i ugostiteljstvo, u 9% slučajeva.