Srbiji potrebna domaća DEA

Borba protiv narkotika, međutim, nije omiljen posao među policajcima.

Takođe, malo je ljudi angažovano na suzbijanju droge. U najvećoj policijskoj upravi u državi - beogradskoj - taj posao radi tek nekoliko desetina policajaca.

Zapravo, protiv trgovine narkoticima bori se 10 puta manje inspektora nego što ih je angažovano na obezbeđenju ličnosti.

S obzirom na najave nadležnih da će se u velikoj akciji obračunati s narko-dilerima, angažovanje većeg broja ljudi u borbi protiv narkomanije je neophodno, smatraju stručnjaci.

Borba protiv narkotika nije omiljen posao među policajcima, jer, osim sa dilerima, suočavaju se i sa zaraznim bolestima koje prate narkomaniju.

Da bi savladali sve izazove, treba im obuka i do pet godina.

Načelnik Odeljenja za suzbijanje narkomanije i krijumčarenja Dragan Rakić kaže za RTS da policajci u tom odeljenju rade popodne, uveče i noću, jer je to "radno vreme" dilera.

"Oni žele da napuste ovo odeljenje i odu u neke druge organizacione jedinice, zato je toliki osip kadrova iz ovog odeljenja. Takođe, sastav ljudi je veoma mlad i mi smo oslonjeni na pripravnike", objašnjava Rakić.

Manje od 50 inspektora Odeljenja za suzbijanje narkomanije i krijumčarenja zaduženo je za Beograd. Pritom, pomažu i kolegama u drugim mestima.

Samo u glavnom gradu, od početka godine inspektori su mesečno zaplenjivali i do 20 kilograma droge.

"Treba podržati veću aktivnost i bolju opremljenost policije, tu malo zaostajemo za evropskim trendovima - i rezultati će sigurno biti bolji", navodi Lambe Đorelijevski iz Odeljenja za prevenciju narkomanije u Policijskoj upravi za Grad Beograd.

Heroin je droga koja najčešće prolazi kroz Srbiju. Balkanskim putem, koji ide i preko naše zemlje, pređe oko 80 odsto heroina proizvedenog u Avganistanu i Iranu - podaci su međunarodnih službi bezbednosti.

Između ostalog, i zbog toga je potrebna posebna služba za borbu protiv droge, poput američke DEA, policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika.

"Ta služba je trebalo da se formira pre desetak, ako ne i više godina. Videćemo kako će biti, ali to je neophodnost", smatra Dragan Rakić.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, sve više maloletnika konzumira drogu, naročito u zemljama u razvoju.

U Beogradu je u prvih deset meseci podneto više od 1.500 prijava zbog posedovanja narkotika. Od toga protiv 113 maloletnika.