Zaštićeni stanari bez zaštite
Đorđe Nikolić iz Beograda samo je jedan od 40.000 „zaštićenih stanara“ koji žive u kafkijanskim uslovima. Kad mu se razbije prozor, ne sme da ga zameni jer nije vlasnik stana. Ne sme da menja ni stolariju, ni crep, iako mu s tavana prokišnjava, ne sme da uvede plin, ni da zameni monofaznu struju trofaznom.
Kada zimi uključi TA peć, i bojler i frižider mora da isključi. U suprotnom lete osigurači, a ključ od sandučeta ima samo vlasnik zgrade koji ne želi da ulaže, ali to ne da ni Đorđu, u nadi da će ga nehumani uslovi oterati. Zimi je toliko hladno da najmlađi sin, inače pijanistički talenat koji upisuje Muzičku akademiju, svira klavir u rukavicama!
Ovaj stan na Senjaku od 35 kvadrata, u Prahovskoj ulici, od kog je Đorđe svojevremeno magijom uspeo da napravi dvoiposoban stan, sa klavirom i kolekcijom od 5.000 džez ce-deova, bio je vlasništvo slikarke Nadežde Nikolajevič. Kad je umrla, država nije mogla da nađe naslednike, koji su se oglasili iz Kanade i Švajcarske tek 1954. U međuvremenu, stanovi su useljeni, a jedan je pripao Stevanu, Đorđevom ocu, koji je radio u vojsci.
- Otac je dobio rešenje da može da se proširi na dve sobe i terasu i dobije 135 kvadrata. Odrekao se proširenja u korist čoveka koji je kupio zgradu 1954. kao neuseljivu i nije imao gde da živi - priča Đorđe Nikolić.
Ubrzo novi vlasnik kreće s pritiscima da iseli Nikoliće i dobije ceo sprat. U pritisak spada skidanje crepova, zabrana ulaza Nikolićima na glavna vrata, skidanje TV antene... Telefon su čekali pet godina, jer vlasnici nisu dozvoljavali pristup tavanu.
- Ja sam zaštićeni stanar bez ikakve zaštite. Nemam pravo da otkupim stan, ni da ga adaptiram - priča Đorđe, i dodaje da su nedavno dolazili iz protivpožarne brigade MUP jer postoji opasnost od požara.
Njega, kako kaže, čak nema ni na spisku zaštićenih stanara u opštini, jer su popisani samo stanovi koji treba da budu vraćeni starim vlasnicima, pa je opština obavezna da obezbedi stanarima drugi smeštaj. Pošto je vlasnik zgrade kupio nekretninu kao neuseljivu, po zakonu on je dužan da obezbedi adekvatan smeštaj Nikolićima ako hoće da ih iseli.
- Vezane su mi ruke i ne mogu ništa da uradim, osim da ih tužim. Jedan spor sam dobio, ali nikada nisam naplatio novac. Nemam ni poštansko sanduče jer je vlasnik svojevremeno skinuo staro, a naslednici mi ne daju da postavim novo! Tri decenije sam uplaćivao u stambeni fond, i nikad nisam mogao da konkurišem za stan jer se vodilo da imam rešeno stambeno pitanje - kaže Đorđe.
On je, posle smrti majke, početkom godine, u vanparničnom postupku dobio pravo zakupa na neodređeno vreme. Njegovi sinovi ovo pravo ne nasleđuju, pa će, posle njegove smrti, cela porodica ostati na ulici.
- Nas, nažalost, sve češće sa ironijom zovu „zaštićeni stanari“ - kaže Vlastimir Dedović, predsednik udruženja korisnika stanova u privatnom vlasništvu.
- A mi smo diskriminisani. Lane je jedna gospođa, članica udruženja, renovirala kuhinju - stavila je pločice i pomerila česmu. Vlasnik ju je naterao sve da polupa i vrati u prvobitno stanje!
Ministarstvo građevine i urbanizma popisalo je iz opštinskih evidencija 3.550 stanova u kojima žive zaštićeni stanari. To je delić. Mnogo je više stanova koji nisu na evidencijama. Prema Vladinom popisu od pre deceniju i po, ukupno je bilo oko 10.000 stanova u kojima je živelo 40.000 zaštićenih stanara. Država, međutim, i dalje nema adekvatno rešenje.
- U Sloveniji je bila još gora situacija, jer je država donela zakon koji je apsolutno na strani vlasnika. Onda su se oni udružili i razbijali prozore na stanovima u kojima su zaštićeni stanari. Ako ovaj prozor zameni, vlasnik ima povod da ga izbaci - kaže Dedović.
Izvor: Novosti