Ispovest majke narkomana: Sve je otišlo na doboš, čak i naše duše!
Ona za “Alo!” opisuje poslednje dane u životu svog sina iskreno se nadajući da će njena potresna priča doprineti da se u borbu protiv ovog zla uključi cela Srbija.
- Bili smo srećna porodica, a on sin za ponos. Komunikativan i inteligentan, pravila sam se važna po komšiluku kada je pobedio na gradskom takmičenju u matematici. Svi su ga voleli, bio je vukovac, zlatni mamin sin, a onda je došlo bombardovanje, suprug se teško razboleo i sve je krenulo naopako - kroz suze priča žena koja je godinama bezuspešno pokušavala da svog sina izbavi iz pakla droge.
Goran je počeo da uzima pilule sa 17 godina, ali je ubrzo prešao na heroin. Kada je od majke zatražio pomoć, sve je već bilo kasno. Zajedno su odlazili na nekoliko beuzuspešnih lečenja. Spas su pokušali da pronađu i u manastirima, ali se on svaki put iznova vraćao svom starom poroku. Vremenom je postajao sve agresivniji, pa je početkom godine završio u zatvoru. Na slobodu je izašao čvrsto rešen da promeni svoj život. Sve je krenulo nabolje kada je početkom septembra dobio sina, a onda je đavo došao po svoje.
- Dva dana pred smrt potpuno se promenio. Psovao me je i krivio za svoje neuspehe. Onda je potpuno pobesneo. Izbacio je sve stvari iz ormana, pobacao je namirnice iz frižidera, iščupao luster iz plafona i pretio da će ubiti i mene i rođenog brata. Trebao mu je novac za prokletu drogu, a mi ga više nismo imali. Sve je otišlo na doboš, čak i naše duše - opisuje poslednje dane u životu svog sina Gordana.
Da bi ga smirila, ona je uzela od svoje majke 200 evra, njenu poslednju penzionersku ušteđevinu, i dala je sinu koji je u narkomanskoj krizi lomio sve po kući. Od nepoznatog dilera tim parama Goran je kupio svoje poslednje paketiće heroina.
- Mislila sam da će biti dobro, da će se nešto promeniti, samo da prestane da se nervira, da će drogu uzeti još samo ovaj put. Verovala sam da će ustati isti onakav kakav je bio u osnovnoj školi. Puste majčine želje. Sledećeg dana postalo je još gore. Vikao je, optužujući me da sam mu ukrala heroin, a onda je s drugom otišao da nabavi još droge. Bila sam slomljena, nepomična. Živa, a mrtva - govori u dahu nesrećna žena.
- Kada se ponovo vratio, s drugom se zatvorio u sobu. Odjednom sam čula kako krklja. Prepoznala sam taj zvuk, jer se već dva puta predozirao. Utrčala sam u sobu ispunjenu smrću. Drug mu je davao so u venu, ponavljajući: “Tako je hteo, tako je hteo...” Bio je sav mokar, u ropcu. Držala sam mu glavu, mazila, moleći boga da preživi još samo ovaj dan. A onda se sve utišalo, izdahnuo mi je na rukama - sva slomljena završava svoju tužnu ispovest ova hrabra žena.
U pismu iz zatvora Goran svojoj majci obećava da će po izlasku na slobodu promeniti način života. Ipak, sve je ostalo samo na pustim željama. Četiri meseca kasnije on je umro od predoziranja heroinom. Pismo iz ćelije počinje rečima popularne Džejove balade: “Šta da kažem, šta da slažem sad, a da te ne rastužim...”
Jedan od članova udruženja “Sveti Sava”, koje je pre osam meseci pokrenulo kampanju protiv preprodavaca droge, objašnjava za “Alo!” da se lazarevački narko-dileri nakon što su javno razotkriveni ponašaju kao da im je oduzet legalan posao. Čak su tužili udruženje zbog povrede časti i narušenog ugleda.
- Tužili su nas oni koji su svoje devojke i žene kitili zlatom unesrećenih porodica čija su deca završila na groblju. Dok su jedni zbog heroina prodavali budzašto stanove, oni su tim prokletim parama sebi i svojima kupovali besne automobile i motore. Na tuđem paklu gradili su svoj đavolski raj - revoltirano kaže ovaj član “Svetog Save”.
Izvor: Alo.rs