Ig Nobel: Nagrade za luckasta istraživanja (VIDEO)

Ova nagrada se dodeljuje svake godine uz gala svečanost u Harvard Sanders pozorištu, a same nagrade dodeljuju pravi nobelovci.

“To je najčudnija je*ena stvar na koju ćete ikada otići … to je gomila stvarnih nobelovaca koji uručuju nagrade drugim stvarnim naučnicima za sje*ane stvari koje su napravili… jednostavno fenomenalno.”- Amanda Palmer

Ig Nobelove nagrade organizuje časopis Annals of Improbable Research, a svečanost se sponzoriše u saradnji sa Harvard-Redklif Društvom studenata fizike, Harvard-Redklif Science Fiction Association, i Harvard Computer Society. Svake godine se dodeli 10 nagrada za 10 različitih polja nauke,a važno je istaći da su sva nagrađena istraživanja regularni naučni radovi, koje su istraživali pravi naučnici.

Koliko je samo, na prvi pogled, apsurdnih eksperimenata promenilo svet u kom danas živimo? Naučnici su oduvek smelo išli korak dalje, a Ig Nobelove nagrade ih prate u stopu, pa na simpatičan i komičan način ohrabruju istraživače da nastave svoj put u nepoznato.

Da bi mogli bolje da shvatite prirodu Ig Nobelove nagrade, najbolje je da pročitate ko su to bili pobednici u protekle dve godine:

Ig Nobel pobednici, 2012. godina

(old_image)

Psihologija: Anita Irland, Rolf Zwaan i Tulio Gvadalupe, su dobili nagradu za svoju studiju nazvanu: „Naginjanje ulevo čini da Ajfelov toranj izgleda manji“.

Nagrada za mir: SKN kompanija, za korišćenje tehnologije koja pretvara staru rusku municiju u dijamante.

Akustika: Kazutaka Kurihara i Koji Tsukada za stvaranje SpeechJammera, uređaja koji ometa vaš govor tako što omogućuje da čujete sopstvene izgovorene reči sa vrlo blagim zakašnjenjem.

Neuronauka: Craig Bennett, Abigail Baird, Michael Miller i George Wolford, za dokazivanje da uz pomoć komplikovanih instrumenata i jednostavne statistike možemo da vidimo značajnu aktivnost mozga bilo gde – čak i u mrtvim lososima.

Hemija: Johan Pettersson za rešavanje zagonetke zašto, u nekim kućama u gradu Anderslöv, Švedska, ljudima kosa postane zelena.

Književnost: Američka vlada, za izdavanje izveštaja o izveštajima o izveštajima koja preporučuju pripremu izveštaja o izveštaju o izveštajima o izveštajima.

Fizika: Josip Keller, Raymond Goldstein, Patrick Warren i Robin Ball, za izračunavanje ravnoteže snaga koje oblikuju i pokreću kosu u ljudskom repu.

Dinamika: Rouslan Krechetnikov i Hans Mayer, za proučavanje dinamike tečnosti, kako bi saznali šta se događa kada osoba hoda dok nosi šoljicu kafe.

Anatomija: Frans de Waal i Jennifer Pokorny, za otkriće da šimpanze mogu da identifikuju druge šimpanze gledajući fotografije njihovih stražnjica.

Medicina: Emmanuel Ben-Soussan, za savetovanje lekara (koji obavljaju kolonoskopiju) kako bi se smanjila šansa da im pacijenti eksplodiraju.

Ig Nobel pobednici, 2011. godina

(old_image)

Biologija: Darryl Gwynne i David Rentz za otkrivanje da se određena vrsta buba pari sa određenom vrstom australijske pivske boce.

Hemija: Makoto Imai, Naoki Urushihata, Hideki Tanemura, Yukinobu Tajima, Hideaki Goto, Koichiro Mizoguchi i Junichi Murakami za određivanje idealne gustine wasabi začina koja bi mogla u slučaju požara ili drugih izvanrednih situacija da probudi ljude koji spavaju – i za primenu ovog znanja pri izumljavanju wasabi alarma.

Književnost: John Perry sa Univerziteta Stanford za njegovu teoriju o strukturiranom odugovlačenju, u kojoj se navodi: “Da bi postizali visoke ciljeve, uvek radite na nečemu važnom, koristeći isto kao način da izbegnete da radite nešto što je još važnije”

Matematika: Dorothy Martin, Pat Robertson, Elizabeth Clare, Lee Jang Rim, Credonia Mwerinde i Harold Camping – svi su oni predvideli da će se svet završiti (tokom prošlih godina), a nagradu su dobili za podučavanje sveta da moramo biti oprezni prilikom matematičkih pretpostavki i proračuna.

Medicina: Mirjam Tuk, Debra Trampe, Luk Warlop, Matthew Lewis, Peter Snyder, Robert Feldman, Robert Pietrzak, David Darby i Paul Maruff za dokazivanje da ljudi donose bolje odluke o nekim vrstama stvari – ali lošije odluke o drugim vrstama stvari – kad imaju jak nagon za uriniranjem.

Nagrada za mir: Artūras Zuokas, gradonačelnik Vilniusu, Litva, za dokazivanje da se problem ilegalno parkiranih luksuznih automobila može rešiti tako što ih pregazite tenkom. (Napomena, vozilo koje je koristio nije bio tenk, već BTR-60 Oklopno transportno vozilo)

Psihologija: Karl Halvor Teigen sa Sveučilišta u Oslu, Norveška, za pokušaj shvatanja zašto, u svakodnevnom životu, ljudi teško uzdahnu.

Fizika: Philippe Perrin, Cyril Perrot, Dominique Deviterne, Bruno Ragaru i Herman Kingma za pokušaj utvrđivanja zašto bacači diska imaju vrtoglavicu, dok bacači kladiva nemaju.

Fiziologija: Anna Wilkinson, Natalie Sebanz, Isabella Mandl i Ludwig Huber za svoju studiju “Nema dokaza o zaraznom zevanju kod kornjače Geochelone carbonaria“.

Javna sigurnost: John Senders sa Univerziteta u Torontu, Kanada, za obavljanje niza sigurnosnih eksperimenata u kojima osoba vozi automobil na autoputu dok ima kačket na glavi spušten na dole koji ga zaslepljuje.

A ako vas zanima ko su ovogodišnji pobednici, pogledajte video.

izvor: Pixelizam