3 navike koje nam mogu doneti više štete nego koristi
3. Pranje zuba nakon svakog obroka
Može vam se učiniti da je pranje zuba nakon svakog obroka odličan način da držite oralno zdravlje pod kontrolom, ali parodontolog Greg Diamond tvrdi da to i nije baš najbolja ideja. Hrana može da ostavi kiseline na zubima, što može da oslabi njihovu gleđ, „i pranje u trenutku kada je gleđ oslabljena može dovesti do toga da ‘operete’ i caklinu.“
Diamond jednostavno preporučuje da isperete usta vodom nakon svakog jela i da perete zube ujutro i naveče. I kada budete prali zube, potrudite se da ih perete kružnim pokretima. Prema rečima dr. Diamonda, to će poboljšati šanse za uklanjanje štetnih bakterija između zuba i zubnog mesa. Četkanje gore-dole ili napred-nazad, s druge strane, može da ostavi štetne bakterije, koje uzrokuju bolesti desni.
2. Preterano korišćenje gelova za dezinfekciju ruku
Ako posegnete za sanitizerom ruku svaki put kad dođete u kontakt sa spoljašnjim svetom, vreme je da razmislite o posledicama. Ako se nalazite na lokaciji punoj bacila, poput bolnice, obični sapun i voda će vam pomoći da ih se rešite bez ikakvih problema, tvrdi Dr. Richard Gallo, šef Odseka za dermatologiju na Univerzitetu u Kaliforniji-San Diegu.
Kada niste u blizini sudopera, gelovi za dezinfekciju ruku vam mogu pomoći, ali budite sigurni da znate šta piše na njihovim nalepnicama. Nedavna istraživanja su pokazala da oni koji sadrže triclosan mogu samo da ojačaju viruse i bakterije – i da ih učine otpornim na antibiotike (isto važi i za antibakterijske sapune koji sadrže previše triclosana). Umesto toga, izaberite brendove, koji sadrže najmanje 60% alkohola, koji će ubiti 99% bakterija na prvi dodir.
1. Čišćenje kuće dezinfekcijskim proizvodima
Iako se čini da redovna dezinfekcija doma pomaže u borbi protiv bakterija, i samim tim poboljšava zdravlje – istina je da antibakterijska ili dezinfekcija sredstva mogu imati sasvim suprotan učinak. “Ovi proizvodi nisu dokazali da su imalo efikasniji od običnih proizvoda za čišćenje, a uz to postoje značajni dokazi da hemikalije u tim proizvodima mogu dovesti do astme”, tvrdi Dr. Rebecca Sutton, naučni savetnik na području zaštite okoline.
Kod ostalih proizvoda za čišćenje, izbegajite one koji u sebi imaju 2butoxyethanol, za koji se smatra da je karcinogen; alkylphenol ethoxylates, koji može da poremeti hormone, i etanolamin, koji može uzrokovati astmu.
No, budući da po zakonu kompanije koje proizvode sredstva za čišćenje nisu dužne da navedu sve sastojke na etiketama, možete da ih nazovete ili proverite online.
Dr. Sutton preporučuje, čistite dom sa mešavinom pola vode i pola octa, ili perite površine sa sodom bikarbonom, obe varijante deluju kao prirodna antibakterijska sredstva – a pri tome nam ne štete. Ona naglašava da, kada je u pitanju održavanje higijene doma, ključ je da čistite često, a ne da s vremena na vreme pokušate da ubijete sve bakterije hemikalijama. “Na taj način ćete se osloboditi od prljavštine, tako da bakterije uopšte neće imati gde da rastu.”
Izvor: Pixelizam