Umro Nelson Mendela

Kada je Mandelin otac Gadla, u julu 1918. krstio svog sina sa Rolilala, verovatno nije ni slutio da će njegov sin biti dostojan tog imena. „Rolilala“ na jeziku naroda Ksosa, znači „Onaj koji lomi grane“. U prenesenom značenju, to je „onaj koji unosi nered u postojeće odnose“. A kakvu je samo nevolju nepravednoj južnoafričkoj državi priređivao „Madiba“, kako su ga od milošte zvali Južnoafrikanci svih boja kože. Režim aparthejda se svetio –Madiba je proveo 27 godina iza rešetaka. Poznate su Mandeline završne reči u procesu „Rivonija“, u kome je 1964. osuđen na doživotnu robiju, pod optužbom da je organizovao više od 150 sabotaža protiv režima aparthejda: „Spreman sam da umrem“, rekao je borac za ljudska prava u četvoročasovnom govoru pred sudom.

Nismo imali izbora

Još kao mladić, Mandela je lomio po koju granu. Posle privilegovanog detinjstva, kao sin lokalnog starešine, upadao je u oči i na Univerzitetu kao vođa studentskog protesta. Kasnije je izbegao prinudno venčanje bekstvom u metropolu Johanesburg, gde se uskoro politički aktivirao. Godine 1944. Mandela je postao član Afričkog nacionalnog kongresa (ANC), 1948. Nacionalna partija osvaja vlast i institucionalizuje rasno razdvajanje. Nelson Mandela, koji je prve uspehe zabeležio kao pravnik-asistent u jednoj jevrejskoj advokatskoj kancelariji, osnovao je 1952, kao prvi crnac, advokatsku kancelariju u Johanesburgu.

U to vreme bilo je dosta masovnih protesta i kampanja civilne neposlušnosti protiv sistema aparthejda, u kojima je Mandela igrao centralnu ulogu. Posle zabrane ANC 1961, Mandela je osnovao militantni ogranak „Koplje nacije“ (Umkhonto we Sizwe) i kao komandant te organizacije naredio gerilske napade protiv državnih ustanova. „Pozvao sam na oružanu borbu jer nam vlast nije dala drugog izbora“, rekao je Mandela na procesu koji se odigrao nešto kasnije.

17 godina u „južnoafričkom Alkatrazu“

Godine 1962, uprkos zabrani, napušta zemlju kako bi obezbedio finansijsku podršku i organizovao vojnu obuku za članove ANC. Posle povratka u zemlju, Mandela je uhapšen i kasnije osuđen u poznatom procesu „Rivonija“.
Mandela je 17 godina odslužio u tzv. „južnoafričkom Alkatrazu“, ozloglašenom zatvoru na ostrvu Roben kod Kejptauna. Tamo je osnovao „Univerzitet ostrva Roben“, učio je zatvorenike pisanju i čitanju. Danas je ćelija sa brojem pet obavezni deo posete turista Južnoj Africi.

Oslobađanje 1990.

Mandela se od 1988. polako pripremao za oslobađanje. Tri godine ranije, odbio je pomilovanje, uslovljeno njegovim prihvatanjem da ANC odustane od nasilnih akcija: Usledili su dalji, tajni pregovori sa organima vlasti. Dogovor je postignut tek početkom 1990. i tadašnji južnoafrički predsednik Frederik de Klerk objavio je u parlamentu oslobađanje Mandele. Posle 27 godina provedenih u zatvoru, 11. februara 1990. Mandela je izašao na slobodu.
Okupljenoj gomili Južnoafrikanaca, crnaca i belaca, rekao je: „Borio sam se protiv prevlasti belaca. Borio sam se i protiv prevlasti crnaca. Angažovao sam se za slobodno i demokratsko društvo, u kome svi zajedno žive u harmoniji i imaju jednake mogućnosti. To je ideal, za koji želim da živim, da bih ga ostvario. To je ideal za koji bih bio spreman da umrem."

Nobelova nagrada za mir

S tadašnjim južnoafričkim predsednikom, Mandela je započeo pregovore s ciljem mirnog okončanja aparthejda i prenosa vlasti na crnačku većinu. Godine 1993, Nelson Mandela dobio je Nobelovu nagradu za mir, a 1994, nakon prvih slobodnih izbora, postao je i prvi crni predsednik Južnoafričke republike. Od tada se Mandela pre svega koncentrisao na politiku nacionalnog pomirenja. Zajedno sa kejptaunskim nadbiskupom Dezmondom Tutuom, pokrenuo je rasvetljavanje zločina režima aparthejda.

Iz političkog života povukao se 1999. godine, kada je imao 81 godinu. Iako je njegov mandat bio obeležen dramatičnim porastom stope kriminala i epidemijom HIV-a, mnogi hvale njegovu politiku nacionalnog pomirenja i vernost demokratskim institucijama. Nakon odlaska s vlasti, Nelson Mandela se posvetio humanitarnom radu i postao jedan od najpopularnijih i najprepoznatljivijih ikona savremenog sveta.

Izvor: DW.rs