Kad je pećinski čovek prestao da "posti"?
Čim mu se za tako nešto ukazala prilika
Pećinski čovek je obrocima koji su se sastojali od sakupljenog zrnevlja i biljaka i riba ulovljenih u rekama, jezerima ili moru dodao mesu čim mu se za tako nešto ukazala prilika - zaključili su naučnici sa Univerziteta u Bradfordu u severnoj Engleskoj.
Dijetetska revolucija
"Na britanskim ostrvima to se dogidilo veoma brzo, u toku jedne ili dveju generacija. Očekivali smo da ćemo pronaći dokaze da je proces menjanja načina ishrane bio postupan ali sve se dogodilo u nekoj vrsti dijetetske revolucije" - ocenio je vođa ekipe istraživača, antropolog i paleontolog Majkl Ričards.
Sa svojim saradnicima Ričards je izučavao promene u načinu ishrane u periodu neolita, pre 5.200 i 4.500 godina, koristeći izotope ugljenika da bi ustanovio kako je stepen promena koincidirao s pojavljivanjem trajnog nastanjivanja, formiranja neke vrste "porodice", za razliku od dotadašnjeg "čistog lova u lutanju jedinki".
Svoja otkrića britanski naučnici su objavili u časopisu za popularisanje nauke "Nejčer".
Popustili i đitelji obalskih područja
"Otkrili smo da je naš pećinski predak jednostavno drastično smanjio ishranu morskim i slatkovodnim ribama i ljuskarima i sa žarom se bacio na meso. Pronašli smo velike količine kostiju goveda i svinja u nekadašnjim naseljima iz tog perioda"- izjavio je Ričards.
Ali nisu se samo ostrvske lutalice iz kamenog doba odrekle riba da bi se okrenuli povrću i mesu. Ričardsovi saradnici otkrili su i oštru i brzu promenu u načinu ishrane žitelja obalskih područja.
Ljudi, ipak jedite ribu
"Bio je to dramatičan zaokret u načinu ishrane. Nismo ustanovili da iznenada u moru i rekama više nije bilo ribe. Ljudi su jednostavno prestali da jedu ribu" - rekao je Ričards i zaključio da za sada nema logičnog objašnjenja za iznenadnu promenu u načinu ishrane sem mogućnosti da je nju izazvala promena u dotadašnjem načinu življenja, od prelaska sa lutalačkog na statičan stil života u prvim stalnim naseljima.(FoNet)