fbpx

Plašite se lekarskog pregleda? Ni lekari nisu bolji

U uglednom britanskom časopisu „Gardijan” objavljena je velika anketa u kojoj su lekari iskreno odgovarali koje metode lečenja ne bi prihvatili, za koje standardne, medicinske procedure ili lekove misle da mogu više da im naškode nego koriste.

Neki su izjavili da nikada ne bi uzimali pilule za spavanje ili homeopatske lekove, ali bi pristali na kiropraktičara koji namešta kosti ili na hipnozu. Drugi nikada ne bi probali Etkinsovu dijetu (samo meso i salate, bez imalo ugljenih hidrata), ali ne bi odbili vakcinaciju. Bilo je onih koji ne bi prihvatili da idu na mamografiju.

Toni Koperfild, lekar i autor knjige „Bolesne beleške”, laboratorijski test PSA (prostata specifičan antigen), koji se preporučuje da rade svi muškarci posle 50 godine da bi se otkrio karcinom, nazvao je „testom za perzistentan stres i anksioznost”, jer ima smisla da se radi samo ako postoje već neki simptomi.

Ako se pokaže lažno pozitivan, čovek će prolaziti kroz mučne procedure i biti pod stalnim stresom, objasnio je ovaj lekar. Džilbert Velč, profesor javnog zdravlja i autor knjige „Predijagnozirani: proglašavanje bolesnih u cilju zdravlja”, tvrdi da bi se podvrgao snimanjima na skeneru, magnetnoj rezonanci ili PET skeneru samo ako bi, na primer, doživeo saobraćajni udes ili trpeo bol u stomaku, ali nikako ako bi se osećao dobro.

Poznati kardiolog akademik Miodrag Ostojić kaže da nikada ne bi pristao da mu ugrade stent „na stolu” bez priprema i konsultovanja, osim ako nije reč o akutnom srčanom udaru.

– Velika je veština odrediti kome je potrebna operacija na srcu (bajpas), a kome stent, a za nekoga su rešenje – lekovi. Čak je i evropsko kardiološko udruženje 2010. donelo preporuku oznake „tri”, nešto u rangu zabrane – „crvenog kartona” da nikada ne treba ugraditi stent bez detaljnog ispitivanja i konsultovanja sa kardiohirurgom, jer su ljudi postali „brzi na obaraču”. Metoda se svuda u svetu komercijalizovala i počeli su to da rade i gde treba i gde ne treba – kaže dr Ostojić.

Ovaj lekar svojim studentima i specijalistima često govori da ne treba da leče sliku i snimak, već bolesnika.

– Čovek možda nema nikakve tegobe i onda ne treba ugrađivati stent. Mora se pacijentu predočiti da li intervencija produžava život ili samo smanjuje simptome. Odluku treba da donosi tim – kardiohirurg, kardiolog koji radi proceduru i klinički kardiolog koji vodi pacijenta – podseća dr Ostojić.

Profesor dr Olgica Popović-Mladenović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, ne bi prihvatila da uzima steroide, jer oni remete normalnu hormonsku ravnotežu.

– Sve je veći broj mladih ljudi koji uzimaju steroide da bi popravili svoj fizički izgled i „napumpali” mišiće. Problem je kada prestanu da ih uzimaju i počinju da gube mišićnu masu, koža im „visi” na kostima i sve to vrlo ružno izgleda. Takođe, nikada ne bih pristala na liposukciju, hirurško odstranjivanje viška masti u telu i oblikovanje tela, jer sam videla veoma malo dobro urađenih takvih zahvata, a mnogo loše izvedenih, sa drastičnim komplikacijama – kaže naša sagovornica.

Ona ne bi išla u solarijum, jer telo se izlaže samo jednom iz spektra ultravioletnih zraka, što potencijalno povećava rizik za nastanak tumora kože koji su vrlo zloćudni i brzo se razvijaju.

Priznaje da je veoma konzervativna i da ima veliko medicinsko iskustvo, pa za svaku metodu ili preparat za lečenje može da nađe veoma mnogo razloga za i protiv upotrebe.

– Nikada nikoga ne teram na operaciju. Napišem da je operacija kuka ili kolena neophodna, ali pacijent mora sam da odluči o tome. Svaka operacija nosi određenu dozu rizika, od plućne embolije do drugih komplikacija – kaže ova lekarka.

Profesorka dr Vesna Bumbaširević, anesteziolog, kaže kako bi volela da doživi duboku starost, ali da nikada ne bi želela da je stavljaju na aparat za mehaničku ventilaciju.

– To je stav u svetu. Odustaje se od nekog aktivnog lečenja u dubokoj starosti i racionalno se razmatra kvalitet života. Tamo ljudi mogu da stave potpis i da biraju da li žele da se podvrgnu velikim operacijama u dubokoj starosti. Naravno, pitanje je šta se danas smatra dubokom starošću, ali kada čovek već neko vreme ne može da brine o sebi, a dođe u situaciju da treba da mu se radi neka invazivna, agresivna procedura, treba biti racionalan – kaže dr Bumbaširević.

Naša sagovornica podseća da kod nas takav zakon ne postoji i do kraja se primenjuju sve metode aktivnog lečenja, bez obzira na to da li je čovek pre toga bio vezan za postelju, dugo vremena zavisio od nečije tuđe pomoći, ne prepoznajući često ni najbliže.

Izvor: B92

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.