"Dnevna doza Čarobnjaka Iz Voza" u epizodi Deda Mraz i klinke (AUDIO)

Praznici nam stižu, praznici nam stižu... Pre neki dan sam izigravao Deda Mraza po gradu, delio ljudima poklone I fotkao se sa njima. Iznenadilo me je koliko žena ne želi da se fotka. Ali shvatio sam zašto. Devojke ne žele da se slikaju sa HD aparatima jer im se onda vide brkovi. Jebeno je to.

Nema više toliko te praznične euforije. Toliko nezaposlenih. I posle se ljudi pitaju zašto svi gledaju tuđa posla. Prosto je - zato što nemaju svoj posao.

A u prevozu iza mene dve leopard helanka klinke prepričavaju Farmu i pričaju svoje probleme sa momcima, kao i koja je privatna klinika najbolja, a ja psujem sebi samog sebe što sam zaboravio slušalice i razmišljam se da odgrizem sam sebi uši dok osećam da mi se svakim narednim minutom IQ smanjuje za 10. I tako gluplji postajem sve više pobornik teorije da ih očevi nisu dovoljno tukli gajtanima od pegle. Kao i da za takve nema dovoljno gajtana na svetu.

A moram i ovo da podelim sa vama. Sećam se tako kad sam bio u vojsci i nešto uspem da šturnem iz kasarne, uhvatim bus iz Požarevca i dođem u Beograd. A leto bilo, 40 stepeni, ja u uniformi, sve se zalepilo za mene. Uđem u prevoz cigani beže od mene kao Era Ojdanić od devojke sa ličnom kartom. I izađem iz tramvaja i naletim slučajno na jednu bivšu devojku (jednu od retkih koja hoće da mi se javi kad me vidi), javio se uljudno, popričali par minuta i svako otišao na svoju stranu.

I prošlo par dana, ja se uveliko vratio u kasarnu, i stiže meni od nje poruka sledećeg sadržaja

- E danas sam se nešto setila tebe.I ja naravno kao i svaki vojnik u teranju odogovorim
- He he. A što?
- Zato što u autobusu ima 50 stepeni i mnogo smrdi.

Jebiga, bitno je da sam ostavio barem neki utisak. I to je bolje nego da me se ne seti uopšte.