Svetski događaji koji su obeležili 2013.

METEORSKA KIŠA IZNAD RUSIJE ( 15. februar )

Rusiju je je zasulo "kamenje", nakon što je iznad Urala eksplodirao meteor. Tom prilikom povređeno je 1.491 osoba i oštećeno je 4.300 objekata. Ovo je bio je najveći zabeleženi objekat koji je udario u Zemlju u poslednjih 100 godina.

OSTAVKA PAPE BENEDIKTA XVI ( 28. februar )

Benedikt XVI dao je ostavku na mesto pape 28. februara u 20 časova i time postao prvi papa, nakon 600 godina, koji se povukao sa čela Katoličke crkve. Osamdesetpetogodišnji papa je svoju odluku saopštio na jednoj maloj ceremoniji, na latinskom, rekavši, između ostalog, da "nema snage".

(old_image)
Foto: AP

PRVI PAPA IZ AMERIKE ( 13. mart )

Nabiskup Buenos Ajresa - Horhe Mario Bergoljo izabran je za 266. Papu, i tako je na čelo Katoličke crkve došao prvi jezuita, prvi papa iz Amerike i prvi papa sa južne hemisfere. Izbor Franje oduševio je Latinoamerikance, koji su, iako čine 40 odsto katolika na svetu, dugo bili slabo zastupljeni u vrhovima crkve. Ono što je odvojilo papu Franja od ostalih je svako nesvakidašnji pristup vernicima. Za razliku od svojih prethodnka, on je dosta pažnje posvetio siromašnima i bolesnima, a prilagodio se i modernim vremenima. Svet je shvatio da se mnogo toga promenilo u Vatikanu i kada je njegov selfi postao viralan na društvenim mrežama.

(old_image)
Foto: Facebook

KIPARSKA KRIZA ( 25. mart )

Ministri finansija evrozone i kiparske vlasti postigli su dogovor o paketu pomoći za Kipar nakon dramatične briselske sednice koja je više puta odlagana.Kiparski predsednik Nikos Anastasiades je prihvatio 10 milijardi evra vredan paket pomoći Evropske centralne banke, uz obavezu da Kipar restruktuira svoje dve najveće banke pri čemu će najviše stradati oni koji na računima imaju više od 100.000 evra. Kiparsku krizu obeležile su masovne demonstracije građana, ali i panika zbog zatvaranja banaka.

(old_image)
Foto:AP

SMRT MARGARET TAČER ( 8. april )

Bivša premijerka Velike Britanije Margaret Tačer preminula je od moždanog udara u 87. godini. Bila je premijer od 1979. do 1990. godine i prva žena na ovoj poziciji u Velikoj Britaniji. Važila je za beskompromisnu političarku, zbog čega je i dobila nadimak "čelična lejdi".

(old_image)
Sahrana čelične lejdi /Foto: Beta-AP

BOSTONSKI MARATON ( 15. april )

Na čuvenom maratonu u Bostonu su poginule tri osobe, i povređeno je 264 osobe, u dva bombaška teroristička napada, za koje su optuženi čečenski islamiti, braća Carnajev. Đohar Carnajev (19) uhapšen je nakon dramatične potere u toku koje je ubijen njegov brat Tamerlan (26). Neke od eksplozivnih naprava koje su korišćene u napadu bile su napravljene od pretis lonaca napunjenih metalom i kuglagerima, a aktivirane su verovatno tajmerom a ne mobilnim telefonima.

ZEMLJOTRES U KINI ( 20. april )

U zemljotresu od 6,6 stepeni Rihterove skale koji je pogodio jugozapadnu kinesku provinciju Sečuan, stradale su 193 osobe, a povređeno je oko 15.500. Potres se dogodio blizu mesta pogođenog zemljotresom 2008. godine, u kom je poginulo skoro 70.000 ljudi.

(old_image)
Foto: AP

EDVARD SNOUDEN I NSA ŠPIJUNIRANJE ( 6. jun )

Kada je “The Guardian“ objavio da je američkoj mobilnoj mreži Verizon naređeno da preda listu sa pozivima iz prethodna tri meseca, počelo je da se odmotava klupko špijunskih zavera sličnih onim iz holivudskih filmova. Nakon toga, “Then Washington Post“ je objavio da je NSA proveravala servere devet velikih Internet kompanija u programu pod nazivom PRISM. Sve ove informacije, odao je bivši NSA ugovornik Edvard Snouden. Špijunaže nisu bili pošteđeni ni svetski zvaničnici.

GRAĐANSKI RAT U SIRIJI ( 21. avgust )

Sirijska opozicija optužila je snage predsednika Bašara Asada da su izvele napad hemijskim oružjem u kome je poginulo oko 1.300 civila. Bio je to najveći napad hemijskim oružjem od kako je Sadam Husein usmrtio na hiljade Kurda bojnim otrovima u gradu Halabdži 1988. godine. Svet je bio šokiran užasnim video-snimcima i fotografijama, na kojima se vide žrtve nervnog gasa, među kojima su i deca, u istočnim četvrtima Damska Ain Tarma, Zamalka i Džobar.

(old_image)
Foto: Beta-AP

NAPAD NA TRŽNI CENTAR U NAJROBIJU ( 21. septembar )

U četvorodnevnoj opsadi prestižnog tržnog centra u Najrobiju život su izgubila 62 civila i šest pripadnika snaga bezbednosti, a ranjeno je više od 200 ljudi. Odgovornost za napad preuzeli su pobunjenici iz pokreta Šabab povezani sa terorističkom mrežom Al Kaida, ali je i najtraženiji ženski terorista na planeti, Samanta Lutvejt (29), bila osumljičena da stoji iza napada.

Foto: AP

SUPERTAJFUN POGODIO FILIPINE (8. novembar)

Tajfun "Haijan" protutnjao je Filipinama i za sobom ostavio hiljade žrtava i veliku materijalnu štetu. Vetar brzine od 315 kilometara na sat je najpre pogodio priobalna naselja na centralnom ostrvu Samar, oko 600 kilometara jugoistočno od Manile. Čitave regije su doslovno sravnjene sa zemljom. Prema izveštajima UN poginulo je više od šest hiljada ljudi, a nestale su i čitave prodice.

(old_image)
Foto: Beta-AP

REŠENA IRANSKA NUKLEARNA KRIZA (24. novembar)

Predstavnici šest velikih svetsih sila postigli su u Ženevi dogovor s iranskom delegacijom o privremenom obustavljanju nuklearnog programa te zemlje, uz istovremeno popuštanje međunarpodnih sankcija. U pregovorima je učestvovalo pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska) i Nemačka, odnosno grupa P5+1.

(old_image)
Foto: AP

PREMINUO NELSON MENDELA (5. decembar)

Prvi crni predsednik Južne Afrike i Nobelov laureat preminuo je u 95 godini nakon duge i teške bolesti. „Madiba“ je bio južnoafrička ikona borbe protiv aparthejda, i najpoznatiji politički zatvorenik svog vremena. Sahranjen 15. decembra u rodnom selu Kunu.

(old_image)
Foto: Beta-AP

KINA POSLALA PRVI ROVER NA MESEC ( 14. decembar )

Kina je u pola dva ujutru po lokalnom vremenu, posala raketu koja je sletela na Mesec i tu iskrcala njen prvi rover. Kineska letelica spustila se na Mesec u prvom "mekom prizemljenju" još od 1976. godine. Događaj je uživo prenosila kineska televizija, a Kina je na ovaj način ušla u istoriju kao jedina zemlja kojoj je to pošlo za rukom, posle SAD i Sovjetskog Saveza.
Lunarna letelica je nazvana Jutu ili "zec od žada", po drevnom kineskom mitu o zecu koji živi na Mesecu. Letelica će imati zadatak da tokom tri meseca istražuje predeo nazvan Zaliv duga.