Oduzeli im dete bez naloga: Od Nove godine nisu videli dvomesečnu ćerku

U rešenju iz Centra za socijalni rad, koje je stiglo tek 3. janura pisalo je da se mala A.B. po hitnom postupku smešta u hraniteljsku porodicu jer je životno ugrožena od strane roditelja, što je utvrđeno prvenstveno na osnovu prijave iz Doma zdravlja Stari grad, gde su je roditelji vodili u tri navrata, nakon što je udarila glavom u kadu, opekla prste na uljani radijator i zadobila povredu desne noge.

Advokat porodice Balmažanu, Vladimir Golubović, kaže da Centar za socijalni rad nije smeo da kasni sa uručenjem rešenja, kao i da su zaključci o zlostavljanju deteta najverovatnije neosnovani jer su doneseni prebrzo i bez adektavnog uvida u činjenično stanje.

"Zašto bi roditelji koji zlostavljaju dete odmah zvali "Halo bebu" da prijave povredu i vodili dete u bolnicu? To ne rade ljudi koji zlostavljaju dete. Osim toga radnici Centra za socijalni rad nisu sami utvrdili da li je bilo zlostavljanja i da li roditelji imaju uslove za izdržavanje deteta", kaže advokat Golubović.

Nakon što su Srđan i njegova supruga dobili rešenje o smeštanju deteta, morali su da čekaju sve do 20. janura da bi saznali gde im se devojčica nalazi, ali i dalje ne mogu da je vide. Međutim, to nije sprečilo ovu službu da roditelje na vreme obavesti kako su u obavezi da učestvuju u izdržavanju ćerke u hraniteljskoj porodici sa 36.000 dinara.

"Rešenje u koju hraniteljsku porodicu se smešta beba stiglo je dvadeset dana nakon što je ona oduzeta, ali mi ne znamo gde je ona bila za to vreme i roditelji najverovatnije neće moći da je vide pre okončanja sudskog postupka", kaže advokat.

On napomijne da su pored toga u rešenju napravljene i materijalne greške. Naime naveden je pogrešan podatak po kome Srđanov brat ima 50 godina, dok on ima 39 godina kao i da njegovi roditelji nisu u stanju da se staraju o detetu, a preuveličane su i povrede deteta.

Kako su roditelji izgubili svoju malu devojčicu

Vidno potresen Srđan Balmažanu (43), koji radi kao zapisničar u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, ispričao nam je kako se sve odigralo.

"Moja ćerkica je došla na svet 18. novembra, iako rođena 35 dana pre roka imala je 2,650 grama i nije morala da leži u inkubatoru. Supruga mi se tog jutra porodila carskim rezom dok sam ja išao na posao. Kad sam pozvao bolnicu i sa druge strane čuo "postali ste tata", radosti i sreći nije bilo kraja", priča Srđan.

Kako kaže, njegova nevenčana supruga je nakon tri dana sa detetom izašla iz bolnice da bi se oboje potpuno posvetili svom prvom detetu.

"Od prvog dana smo sa Anom postupali vrlo nežno i pažljivo jer je toliko bila mala i krhka da to ne mogu da vam opišem. Svakog dana sam joj čitao priče i bajke, ljuljao je. Kad sam dolazio na posao moja supruga je ostajala sa njom, a moja majka joj je svakodnevno pomagala", seća se Srđan.

Prva nezgoda se po njegovim rečima dogodila kad mu je ćerka slučajno iskliznula iz ruku i udarila u kadu.

"Tek što smo je okupali i moja supruga je na kratko otišla do prodavnice ja sam primetio da se beba ukakila. Da ne bih opet punio plastičnu kadu odneo sam je do kupatila i kad sam je nasapunjao ona mi je malo skliznula iz ruku i udarila se u kadu. Bogu hvala nije celim telom, jer sam je pridržao, ali gornjim delom jeste ", priča Srđan i dodaje kako je odmah nakon nezgode pozvao "Halo bebu" i odveo dete u Dom zdravlja i na Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj ulici.

Srđan tvrdi da je njegova ćerka tom prilikom zadobila samo blagu modricu oko oka i da nije bilo nikakvih drugih povreda, za šta kako kaže postoje lekarski nalazi. Nasuprot tome u odluci Gradskog centra za socijalni rad da A.B. smesti u hraniteljsku porodicu piše kako je devojčica tom prilikom zadobila "hematome po telu".

"Nekoliko dana nakon tog događaja majka je spavala u krevetu sa maloletnom A.B. i prilikom spavanja je dete povredila tako što je priklještila nogu zbog čega je butna kost detetu bila u gipsu 15 dana", piše u Privremenom rešenju za obezbeđenje smeštaja A.B. u hraniteljsku porodicu.

"To se desilo kada ju je moja supruga dojila u našem bračnom krevetu, a ja sam spavao u drugoj sobi da bi imao dovoljno sna jer sam tih dana spremao državni ispit. Prignječila joj je potkolenicu ali sam i to na vreme primetio pa smo opet zvali "Halo bebu" i odmah je odveli u Tiršovu gde joj je stavljen gips, odnosno longeta", objašnjava on i naglašava da su u pitanju bile samo nesrećne okolnosti.

"Bio je to i naš hronični umor koji svaki roditelj ima, i pored toga što su nam roditelji pomagali", kaže on.

Sve je kulminiralo kad je zbog havarije na vodovodnoj mreži u njihovom stanu nestala voda na šest dana.

"Ne mogu da vam opišem kako i na koji način smo kupali našu ćerkicu, to je bilo kao u neolitu. Moja supuga je u to vreme vidno popustila sa zdravljem i morali smo i tu da reagujemo na svu muku", priča ona.

Njegova nevenčana supruga je, kako kaže, ubrzo otišla lekaru, nakon čega je nekoliko dana zadržana na ispitivanju.

"Ja sam u tom kratkom periodu dok je ona bila u bolnici doživljavao pakao. Moja majka je dolazila da čuva devojčicu dok sam ja sa posla leteo kući da majku odmenim. Jedne od tih večeri ćerka mi je opekla jagodice dva prsta na desnoj ruci. Dolazila je neka stambena komisija da vidi cevi kod nas u stanu i ja sam na trenutak spustio ćerkicu u sedište za bebe koje se nalazila pored uljanog radijatora koji je ona dotakla vrhovima prstića. To je bio trenutak moje nepažnje i umora", kaže on.

Gradski centar za socijalni rad nema komentar

Iz Gradskog centra za socijalni rad su nam odgovorili kako ne mogu da komentarišu konkretan slučaj, uz objašnjenje kako se dete iz porodice izmešta po hitnom postupku nakon procene stručnjaka da je ugroženo i da je izdvajanje iz porodice u datim okolnostima najbolje za dete.

Nismo dobili objašnjenje pod kojim okolnostima i zašto se nakon toga roditeljima zabranjuje da viđaju svoje dete i ne znaju gde se ono nalazi kao i da li su svesni da su u odluci za oduzimanje deteta napravljene ozbiljne materijale greške.

Pišu: Jovana Radovanović i Milena ilić