Užičani se guše u smogu, nemaju pijaću vodu i gaze fekalije...ali plaćaju eko taksu
"Grad je postao kolektivna trovačnica, a jade nas i koštaju. To je kao kada plaćaš džeparošu da te pokrade", komentariše penzioner Pavle Jokić.
Leta 2013. Gradska skupština uvela je naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, a računi su na naplatu stigli baš u vreme kada je čađ u vazduhu višestruko prevaljivala tolerantne granice. Nisu svi Užičani ni stigli da plate novi danak kada ih je stigao još jedan ekološki šamar - zbog algi na Vrutcima, voda je zabranjena za upotrebu.
"Kriza je, ljudi se bune, razumem i da su računi poslati u nezgodno vreme. Ali, smanjenjem poreza na dohodak građana smanjili su se i prilivi gradovima, a država sve više obaveza prebacuje na lokal. Nismo prvi uveli taksu, mnogo gradova u Vojvodini je to uradilo pre nas, Čačak i Kragujevac takođe, Beograd je naplaćuje preko 'Infostana'”, objašnjava Vesna Sredić, članica Gradskog veća čiji je resor ekologija.
Nije eko-taksa jedini izdatak koji su Užičani dočekali kao nelogičan. Poslednjih pet dana 2013. nisu pili vodu sa Vrutaka, a najmanje sedam dana prethodno pili su je ne znajući da je neispravna. A JKP “Vodovod” je obračunao vodu i naplatio je po redovnoj ceni.
"To ćemo ispraviti u januarskoj fakturi. Sva domaćinstva koja se snabdevaju sa Vrutaka imaće popust od 50 odsto", kažu u “Vodovodu”.
Taksa, ruku na srce, jeste simboličan izdatak. Godišnja tarifa za stan od 50 kvadrata 300 dinara, a za poslovni objekat od 100 kvadrata 3.000 dinara.
"Živimo parodiju! Dišemo otrov, vodu nosimo sa cisterni a plaćamo eko-taksu. Ovo nije bilo ni u 'Alanu Fordu' ni u 'Montiju Pajtonu'”, primećuje sredovečni Radan Cvetić.
Vodilo se računa da taksa ne bude veliki izdatak.
"Država je propisala da maksimalna cena po kvadratu stana bude dinar, a kod nas je duplo manje. Taj novac namenjen je čišćenju divljih deponija, kontroli površinskih voda drugog reda, monitoringu vazduha. Projektovano je da će grad prihodovati 19,5 miliona dinara", objašnjava sagovornica.
Ekološkom taksom, precizira Vesna Sredić, ne može se rešavati pitanje aerozagađenosti i sanacije Vrutaka.
"Vazduh je sistemski problem koji se ne može rešiti od ovih para. Nastavak gasifikacije će pomoći u nekoj meri, ali ne i potpuno. Kontrola vode, jezera Vrutci i toka Đetinje su u nadležnosti države, na građanima je da doprinesu smanjenju zagađenja", kaže Sredićeva.
Izvor: Blic
Foto: Beta - AP - Marko Drobnjaković