ROĐAČKE TITULE: Zaova VS Jetrva

Svi koji su, makar jednom, bili na pravoj srpskoj svadbi sigurno su čuli pesmu "Prijo moja kako ćemo, prijatelju lako ćemo". Nije jasno oko čega su se prija i prijatelj dogovarali u pesmi, da li tu ima i neke seksualne konotacije, ali je jasno da je prija ta koja ne pravi problema oko bilo čega pa verovatno i oko toga.

Za neupućene odmah da razjasnimo: "prija" nije nikakav izraz tepanja (mada je možda delimično i to - na nezgrapan srpski način) već je prija uvažena titula majke a prijatelj je otac mlade ili mladoženje.

Ovo je samo uvod u tajanstveni svet rođačkih veza i titula koje su mnogima previše
komplikovane da bi ih upamtili.

Izrazi "zaove" i "jetrve" zvuče kao da su u pitanju pripadnice neke prastare religiozne sekte.
U stvari je zaova muževljeva sestra, a jetrva je supruga muževljevog brata. U slučaju da
braća sa svojim suprugama žive u istoj kući, obično su jetrve te koje optužuju za eventualno
poremećene odnose izmedju braća. Dobar i obično jedini razlog da jetrve imaju zajedničku
liniju odbrane je front odbrane (ili napada) prema svekrvi.

A, da, svekrva je muževljeva majka - ona što stalno zvovca i pronalazi mane snajama. Iz muškog ugla, osoba koja stalno zanoveta i pronalazi mane zetovima se zove tašta (ili punica u hrvatskoj varijanti). Svekar i tast (punac) su uglavnom izuzeti iz tih pritajenih, sumnjičavih, neiskrenih, često i mračnih odnosa između članova šire porodice.

Šurak, to jest, suprugin brat, je obično pozitivan lik koji voli da zaglavi u kafani sa zetom,
verovatno obojica misle da su jedan drugom dobar alibi kad pripiti dođu kući svojim ženama.

Slična titula je "pašenog", što je svastikin muž, skraćeno "paša" ili "badža", a u Vojvodini
se kaže i "šogor". Po pravilu, dva pašenoga su u dobrim odnosima jer su oženili dve
sestre, "veštice od iste sorte" pa dobro razumeju muku jedan drugog. Ono što pašenozi običnone otkrivaju jedan drugom, čak ni u najotvorenijim kafanskim razgovorima je da su su imsvastike pritajena seksualna fantazija. Doduše, muškarci pa dakle i pašenozi to ipak ne uspeju da sakriju pa to obično ispliva na površinu kat tad za razliku od žena, u ovom slučaju jetrva koje eventualne seksualne pretenzije prema deverima obično uspeju da sakriju.

Dever? Ni to ne znate? To je bar lako - dever je muževljev brat. Moramo da pomenemo i šurnjaju koja je žena ženinog brata (šta god to značilo).

Na početku teksta smo imali nameru da objasnimo i rođačke odnose kao što su tetak, ujak,
stric, stričević i stričevina, nećak, sestrić, sestričina, bratanac, bratučed, tetkić ali pošto nam se već malo vrti u glavi od svih tih izraza, ostavićemo to za neki drugi put.

Takođe ćemo preskočiti i izraze za pretke (čukundeda, navrdeda, kurđel, askurđel, kurđun,
kurlebalo, sukurdol, surdepač, parđupan, ožmikura, kurajber, sajkatava, beli orao, bela
pčela...) Prosečan Srbin od nabrojanog zna samo za čukundedu. U stvari, ako ćemo iskreno,zna i za kurajbera ali obično u drugom kontekstu.

Amerikanci za većinu ovih rođaćkih veza koriste izraze "rođak" (cousin) tako da su uskraćeni za čitav jedan nerazumljiv, isprepletan splet veza čije rasčivijanje može odlično da posluži kao mentalna gimnastika. Šta mislite da li su pametno postupili kada su sve te rođačke odnose krstili jednim imenom: za starije rođake "uncle", a mladje "nephew"? Ili nisu dovoljno pametni da sve te izraze popamte?