Stvorena veštačka ljudska koža
BEOGRAD - Stručnjaci Instituta Medicinskog fakulteta u Kragujevcu na korak su do krajnjeg cilja: da naprave ljudsku kožu u laboratorijskim uslovima.
Prvi u Srbiji uspeli su posle skoro trogodišnjeg istraživanja da u in vitro uslovima formiraju potkožno tkivo i potkožicu.
Profesor Zoran Milosavljević, vođa istraživačkog tima i šef katedre za histologiju i embrionologiju, kaže za "Blic" da je cilj stručnjaka koji se bave inženjeringom ljudskih tkiva iz Kragujevca da razviju sopstvenu metodologiju po kojoj će u laboratoriji moći da prave velike površine kože.
Delove humane kože preostale od operacija, koje koristimo kao repromaterijal, rastavljamo na sastavne delove, odnosno ćelije. One se u laboratorijskim uslovima zasebno gaje, umnožavaju geometrijskom progresijom i formiraju tkivo.
Prema mojim saznanjima, prvi u našoj zemlji uspeli smo da u laboratorijskim uslovima formiramo dermis, odnosno potkožno tkivo i epidermis - potkožicu. Na korak smo do velikog uspeha, izjavio je on.
Preostaje nam da spojimo ta dva dela i tada ćemo imati sopstvenu modifikovanu metodologiju, koje drugi instituti u svetu štite kao svoj patent, objašnjava profesor Zoran Milosavljević.
Koža napravljena u laboratorijskim uslovima koristi se u lečenju opekotina, velikih defekata kože, zaceljivanju rana od proširenih vena.
Po Milosavljeviću, konačan cilj ovog skoro trogodišnjeg istraživanja jeste da se u in vitro uslovima od male količine kože naprave velike površine ovog najvećeg ljudskog organa.
Posle kliničkih ispitivanja koža napravljena u laboratoriji može da se zamrznuta čuva u tečnom azotu na minus 196 stepeni. To bi stvorilo uslove da se formira i banka kože, što bi u lečenju pacijenata bilo višestruko korisno.
(FoNet)
4. avgust 2009.