Jezik mladih zbunjuje roditelje, da li će internet izrazi zameniti srpske?

OMG, LOL, BT, FYI, BFF, skraćenice su koje zvuče kao nazivi za međunardne organizacije, a zapravo su savremeni način na koji komuniciraju mladi. Internet-pričaonice, slanje SMS-ova, razgovori na globalnim mrežama ubrzali su misao i rečenice, a vokabular dece sveo se na tek nekoliko stotina reči.

Smisao ovih skraćenica je da iskažu što više informacija uz pomoć minimalnog broja karaktera. Ali, čini se da se jezik ozbiljno kvari pod najezdom instant komunikacije i anglicizama. Bez internet „pismenosti“ teško da bi se dobar deo razgovora mladih mogao razumeti. Gotovo šifrovano izražavanje osim što zbunjuje roditelje, postaje trajni i sastavni deo sve siromašnijeg govora generacija.

- Provirila sam dok se sin dopisivao na „Fejsbuku“ s nekim i ništa nisam razumela - kaže Beograđanka Slavica Milojković, majka osmaka. - On počinje razgovor sa E, zatim kaže „Brt, nzm zašto, stvarno omg“. Ovaj mu odgovara „LOL, ooooo, BRB, ajd F2F“. Uopšte mi nije jasno na kom jeziku oni razgovaraju.

Sleng uobičajen i neodvojiv deo kulture, koji pokazuje karakteristike celina u društvu, uvek je bio svojstven mladima. Međutim, simpatičnost i neka romantika davnih vremena sa svim onim „kevama, ćalcima, profanima, bedacima, smorovima, ribama, frajerima“ danas je gotovo izumrla. Novi govor nema vremena za živopisan žargon, umetnute rečenice, dugačke sintagme, a sve je manje reči dužih od dva sloga.

Tako je super - sup, hvala je tenks, smejem se glasno LOL. Izraz zbunjenosti, iznenađenja, zgroženosti, očaja sve to sada staje u TF, a uzvik oduševljenja u OMG, a spava mi se i dosadno mi je, objašnjava jedno - ZZZ. Gomila izraza prevedena je u kul, trip, help, pliz, pi-ar, sejl, tenks, luk, šop, dejt, čet. Jedno „ekstra“ zamenjuje gomolu drugih izraza - lepo, divno, fino, odlično, izuzetno, neponovljivo, sjajno, neopisivo, posebno, uzbudljivo, simpatično, originalno...

PENDžER OTIŠAO U ISTORIJU
Leksika slenga nastaje svakodnevno ali teško opstaje - kaže prof. Šćepanović. - Primera radi, u omladinskom žargonu danas nema korisnika koji upotrebljavaju leksemu pejdžer iz prostog razloga što je, sa gubljenjem datog tehničkog pomagala, i leksema otišla u zaborav. Isto se to desilo i sa nizom turcizama, germanizama i romanizama - tipa pendžer, šlajfruk, pirun, koji su bili u upotrebi za određeno vreme i na određenom prostoru, i pošto su odslužili svoju ulogu u komunikacijskoj sferi srpskog jezika, otišli su u istoriju.

I to je, kažu, produkt digitalnog doba, ere interneta, vremena društvenih mreža i četovanja. I nedostatka vremena, uštede energije i savremenog načina života.

Profesor Mihailo Šćepanović sa Filološkog fakulteta u Beogradu smatra da su ovo samo posledice nerada, nečitanja i površnosti u celokupnom obrazovnom sistemu.

- Da je to tako, treba se prisetiti preporuka onog ministra da decu treba osloboditi čitanja lektire već im to pretvoriti u filmovani oblik književnog dela - kaže prof. Šćepanović. - Upravo to je uzrokovalo nedostatak veštine u izražajnim mogućnostima i katastrofalno siromaštvo vokabulara mladog sveta. Oslušnimo malo u gradskom prevozu poštapalice uglavnom mladih: brate, tebra, bajo, bajiću, sine, znači, kako se zove, ovaj, znaš. Imamo i naddijalekatske kategorije - obzirom na, u vezi toga, vidimo se sutra, mi bi.

Međutim, naš sagovornik dodaje da nema razloga za strepnju da će sleng preko razgovornog jezika mlađe populacije bitno uticati na gramatičku strukturu srpskog jezika jer je to samo segment u procesu formiranja jezičkog fonda svakog govornika.

- Teško da će se skraćenica OMG (O moj Bože) dovoljno odomaćiti pored ukorenjenih uzrečica - O Bože, Bože moj, sačuvaj Bože, sabrani Gospode, što me sve više uverava da unutrašnja struktura srpskog jezika ima svoje i vidljive i nevidljive mehanizme da se sačuva od suvišnog - smatra Šćepanović.

Da je globalna slika da sve veći broj đaka ima sve siromašniji jezik smatra Aleksandra Crnogorac, nastavnica srpskog jezika i književnosti u beogradskoj OŠ „France Prešern“.

- Ipak, sa druge strane, uvek ima dobre dece koja su zainteresovana da uče i čitaju. Deca sa kojom radim i lepo pišu i govore i idu na takmičenja i kada ih uporedim sa onim što čujem na televiziji, oni su odlični - kaže Crnogorčeva. - Opet, vrlo sam liberalna prema upotrebi engleskih izraza, i samoj internet komunikaciji. Za mnoge reči ne postoji sinonim u našem jeziku, koji nije toliko razvijen. Sve te skraćenice, internet izrazi su ipak ono što je na površini i nema veze sa suštinskom pismenošću. Stanje nije toliko strašno. I neće biti dok se radi sa decom.

Izvor: Večernje Novosti