Srbi sve češće kupuju preko interneta

Prema podacima Zavoda za statistiku, broj domaćih kupaca na internetu povećao se za 300.000 u odnosu na 2012, ali većina potrošača ipak se ne odlučuje za taj način kupovine. Glavni razlozi za to su slaba ponuda na domaćim internet prodavnicama i niska kupovna moć građana.

Kako u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije ne postoje jedinstveni registri podataka o elektronskoj trgovini, stanje e-komerca u tim državama se ne može sa sigurnošću uporediti.

Prema nekim procenama, obim elektronske trgovine u Srbiji sada je tri do pet puta manji nego u Hrvatskoj, dok je ranijih godina bio i do 10 puta manji. Uprkos rapidnom rastu kupovine na internetu, postoje značajne prepreke njenom daljem širenju.

Kupci u Srbiji se mnogo češće okreću elektronskoj kupovini na inostranim sajtovima. Jedan od razloga za to je i što je ponuda na tim sajtovima povoljnija nego na domaćim, kako po izboru, tako i po ceni, rekao je agenciji Beta Aleksandar Birovljev, menadžer za e-komerc u banci Intesa i predsednik Grupacije za elektronsku trgovinu PKS.

Birovljev je kazao da je broj onlajn kupaca znatno porastao krajem 2011. i početkom 2012, kada su se pojavili sajtovi za kolektivnu kupovinu, koji su zbog mogućnosti velikih ušteda podstakli ljude na takav oblik kupovine.

On je naveo da postoji dovoljna zakonska regulativa da se trgovina preko interneta nesmetano obavlja, ali da uvek ima prostora za poboljšanje.
Zakon o deviznom poslovanju mogao bi da se unapredi u cilju uvođenja mehanizama koji bi domaćim trgovcima omogućili da prodaju i kupcima van Srbije, uz naplatu u stranoj valuti, što bi pozitivno uticalo i na rast deviznog priliva.

Građani u Srbiji su prošle godine na internetu najčešće kupovali na aukcijama, plaćali reklamne i kompjuterske usluge, kao što su hosting i registracija domena, a najviše novca potrošili su na avionske karte i turističke aranžmane.

Od domaćih sajtova, među najpopularnijima su sajt za aukcijsku prodaju "Limundo" i onlajn prodavnica sa fiksnim cenama "Kupindo". Na "Limundu", koji ima 450.000 registrovanih članova, godišnje se obavi oko 1,8 miliona aukcija, dok je na "Kupindu", u 2013. kupovalo više od 120.000 ljudi.

Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta, ocenjuje da ljude kod onlajn kupovine privlači lakoća pretraživanja, mogućnost pregleda komentara i iskustava drugih kupaca i kupuju u vreme koje im odgovara, ali da za sada "nemaju poseban izbor" kod domaćih trgovaca.

Na pitanje šta bi moglo dodatno unaprediti internet trgovinu u Srbiji, Marković navodi da je to povećanje broja domaćih internet prodavnica i zakonsko uređenje platnih transakcija preko interneta, koje još nije dovoljno regulisano.

Tu pre svega mislim na donošenje novog Zakona o platnim uslugama, ali i izmenu čitavog niza drugih propisa koji i dalje forsiraju upotrebu pečata i svojeručnog potpisa na raznim dokumentima i u raznim procedurama, kazao je on agenciji Beta.

Državni sekretar Ministartva trgovine Stefan Lazarević smatra da bi donošenjem Zakona o platnim uslugama mogao biti uveden institut elektronskog novca, nakon čega bi građani mogli da plaćaju robu i usluge putem mobilnog telefona, što je u dobrom delu sveta uobičajeno.

Po njegovoj oceni, potrebno je podsticati elektronsku trgovinu i razvoj širokopojasnog interneta, ali i edukaciju korisnika. Svetski trendovi pokazuju da će internet ekonomija rasti tempom od osam odsto godišnje u razvijenim zemljama, a dvostruko brže na tržištima u razvoju, rekao je Lazarević.

On je kazao da je u Srbiji najzastupljeniji vid onlajn plaćanja putem kreditnih i debitnih kartica, što je građanima omogućeno od 2002. godine. Prema podacima NBS, broj transakcija obavljenih tim karticama preko interneta u prvoj polovini 2013. bio je veći od 750.000.

Raiffeisen banka već 10 godina nudi klijentima platnu karticu VISA Virtuon, namenjenu isključivo kupovini na domaćim i inostranim internet sajtovima. Prošle godine UniCredit banka uvela je e-komerc servis, koji omogućava vlasnicima internet prodavnica da prihvataju plaćanje preko VISA i MasterCard kartica.

PayPal "prava stvar"

Od aprila prošle godine, građanima Srbije dostupne su usluge servisa za plaćanje preko interneta PayPal, ali NBS još uvek nema podatke o tome kako je dolazak te kompanije uticao na promet i broj transakcija u onlajn kupovini.

Birovljev smatra da je ulazak PayPala na tržište Srbije uticao na povećanje potrošnje na internetu, ali ne drastično. Prema njegovim rečima, ljudi koji su otvorili naloge na PayPalu uglavnom su i ranije kupovali onlajn.

Programer iz Beograda Mladen Stanojević kazao je agenciji Beta da smatra PayPal pouzdanim servisom, i da elektronsko plaćanje u velikoj meri olakšava kupovinu. On je rekao da preko interneta najčešće plaća putne i hotelske troškove, i ocenio da je PayPal povećao sigurnost onlajn trgovine.

Prilikom kupovine na internetu potrebno je da kupac predoči prodavcu broj svoje platne kartice i njen trocifreni zaštitni kod. To otvara mogućnost za zloupotrebu tih podataka, zbog čega banke u Srbiji upozoravaju klijente da kupuju isključivo preko proverenih sajtova.

Kao posrednik između banke i prodavca, PayPal uklanja opasnost od zloupotrebe, jer obavlja transakciju bez izdavanja podataka o kartici, a Marković kaže da bi mogućnost naplate preko PayPala bila "prava stvar" za domaće internet-preduzetnike, kao i da to "već godinama ne nudi ni jedna banka u Srbiji".

Važan faktor u razvoju elektronske trgovine, takođe, predstavlja stabilan rast broja domaćih korisnika IT tehnologija. Po podacima zavoda za statistiku, u Srbiji više od 2.400.000 osoba koristi internet svakog ili skoro svakog dana.

Pristup internetu ima 55,8 odsto domaćinstava u Srbiji, a broj korisnika interneta povećao se za 6,9 procentnih poena u odnosu na 2012. i 11,5 odsto u odnosu na 2011. godinu.


Izvor:
BizLife

Pogledajte još