Emir Kusturica: Srbi u političarima traže figuru "tate"
Aleksandar Vučić?
On je to na neki način već postao. Verovatno je imao tim koji je radio istraživanja, po kojima je sigurno zadovoljio većinu. Na magistralni put je izveo ljude koji su u procesu privatizacije napravili bogatstvo. Sad bi još bolje bilo kada bi taj novac, koji se uzima od tih ljudi, mogao u nešto pametno da se usmeri.
Ivica Dačić?
On ima najviše političkog iskustva. Ali sve češće je u Americi. I najbolje izražava tu političku ambivalentnost. Svi misle da je ruski čovek, a on je sve češće kod Bajdena.
Boris Tadić? Dragan Đilas?
Tadić je imao ogromnu šansu da bude tata i dalje, da je na skupštini Ujedinjenih nacija onomad dokrajčio priču o Rezoluciji, kada su i Rusi i Kinezi bili uz nas. Ali on je od te rezolucije odustao. Mislim da je to kardinalna greška u njegovoj političkoj karijeri... A što se Đilasa tiče, pa bojim se da bi neko ko se bavi politikom morao više da se smeje.
Vojislav Koštunica?
On je stabilna nota u poličkom sistemu. Definisao bih ga kao nekog ko je dobro pročitao knjigu Činiti ili biti. Ali ništa gore ne može biti za naš narod nego kada neko čini previše. Jer naši ljudi više vole ono „biti“. Koštunica ume da, kad mu se ukaže velika šansa, poturi nogu i loptu pošalje pod prečku, što mu se nudilo u trenutku kada je mogao sa radikalima da napravi državu, a on to nije uradio. On je građanin koji se dosledno drži svojih postulata. A zašto ih ne realizuje, to samo on zna.
Čedomir Jovanović?
O njemu ne bih pričao.