Recesija donosi lošu hranu

Nutricionisti upozoravaju da se Amerikanci suočavaju sa rizikom gojaznosti i dugotrajnih zdravstvenih problema, jer zdrava jela zamenjuju jeftinom, brzom hranom, pokušavajući da prebrode ekonomsku krizu.

Amerika se ne naziva slučajno "nacijom brze hrane". Istraživanja pokazuju da američki potrošači godišnje potroše 110 milijardi dolara na brzu hranu.

Dok se posledice recesije sve više osećaju, Amerikanci prave ustupke u načinu života, ali i budžetu. Za mnoge to uključuje više jeftinih jela koje nude lanci brze hrane kao što su Burger King, Popajz i Vendiz.

Zapravo, dok mnogim restoranima profiti opadaju, lanci brze hrane su u dobitku. Mekdonalds je u poređenju s prošlom godinom u aprilu zabeležio rast od 6,9 odsto u svetskoj prodaji.

"Ja sigurno konzumiram više brze hrane nego pre šest meseci", izjavio je Glasu Amerike izvesni Dejvid Vilkinson dok njegov sused Virak Sat priznaje: "Sve češće ujutru stanem u red ispred kioska s brzom hranom, iako svestan da sam sebi nanosim štetu."

"Mislim da se ljudi okreću lancima brze hrane ne zato što im se ta hrana stvarno sviđa nego zato što moraju da idu tamo gde im džep dozvoljava, što znači da jedino mogu da idu u Mekdonalds ili da gladuju. Njihova logika je neumoljiva - ipak je bolje da bilo šta pojedeš nego da gladuješ", ukazuje nutricionista Džozef Pitas.

Doktor Lalita Kol iz bolnice Univerziteta Hauard upozorava da konzumiranje preterane količine hamburgera, pomfrita i ostale pržene hrane, bez dovoljno voća i povrća, može imati dugotrajan loš uticaj na zdravlje.

"Ta jela obično sadrže mnogo soli i masti, a so i mast mogu da izazovu visok krvni pritisak ili arteriosklerozu, ali i da dovedu do srčanog napada", upozorava ona.

Mnogi korisnici brze hrane se radije koncentrišu na novčanike nego na moguće posledice kao što su bolest srca, rani dijabetes ili druge bolesti koje se povezuju sa nepravilnom ishranom.

"Danas sam kupila sendvič od piletine i pomfrit i to je koštalo samo 2 dolara i 30 centi, a to je za mene razumna suma koju mogu da potrošim za ručak", izjavila je prodavačica Sanda Smit.

Vozač metroa Ajzek Odom priznaje: "Ja jedem brzu hranu, jer mi ona za malo para napuni stomak."

Da biste ostali siti i zdravi, doktorka Kol preporučuje da u prodavnicama tražite specijalne ponude za voće, povrće i meso bez masti i da koristite zdravije metode pripremanja hrane, kao što su pečenje u rerni umesto prženja, zatim da kombinujete razne vrsta hrane i da, pre svega, budete umereni.

Ona priznaje da je potrebno vreme i kreativnost da se isplaniraju hranljiva jela, a da se u isto vreme ostane na budžetu, ali ističe da je to vredno truda.

Pored toga, dugoročne zdravstvene koristi od tih manjih ušteda verovatno će potrajati duže od ekonomskih teškoća.

VAŠINGTON, 10. avgust 2009. (FoNet)