Epidemija stresa: Oko milion ljudi u Srbiji pati od psihički uzrokovanih bolova

U Srbiji oko milion ljudi pati od hroničnih bolova vrata, kičme i migrena. Ovi bolovi su, poručuju domaći stručnjaci, direktno uzrokovani psihičkom i emotivnom nestabilnošću.

U našoj državi je, upozoravaju oni, primetan trend rasta bolova i drugih zdravstvenih tegoba koji su posledica psihičke prirode, a ne realnog fizičkog poremećaja.

U medicini je odavno poznat fenomen da pojedini pacijenti svoje psihičke probleme doživljavaju kroz različite telesne tegobe, kao što su hronični bolovi, lupanje ili preskakanje srca, trnjenje u rukama i nogama, vrtoglavica…

U Srbiji je ovaj fenomen izraženiji u poslednje dve decenije, kao posledica stresa koji se skupljao u ratnom i posleratnom periodu. Ono što zabrinjava je činjenica da je broj ovakvih tegoba u porastu, pa možemo maltene da govorimo o epidemiji, ali i da su one mnogo češće kod žena.

Nurohirurzi, neurolozi i drugi stručnjaci s Vojno-medicinske akademije u Beogradu navode da više od polovine pacijenata koji dolaze na pregled zbog bolova u leđima i vratu, glavobolja i nekih drugih tegoba, zapravo nema organske poremećaje. U najmanju ruku, postoji velika disproporcija između izraženosti njihovih tegoba i rezultata dijagnostičkih pregleda.

Uprkos tome, ovi pacijenti uporno obilaze lekare, insistiraju na stalnim ispitivanjima, snimanjima, pa čak i operacijama.

"U Srbiji, nažalost, nisu sprovedena odgovarajuća ispitivanja, ali lekari u svakodnevnom radu zapažaju značajan porast ovakvih bolesnika. U mojoj praksi (neurohirugija), može se reći da je danas skoro pola, pa i neki procenat više od svih pacijenata koji se javljaju u ambulantu zbog nekih hroničnih bolova, opterećeno i ovim fenomenom", kaže za Telegraf profesor dr sc. med. Branislav Antić, neurohirurg na Vojno-medicinskoj Akademiji i urednik sajta Bol.rs.

Uzroci ove pojave su jasni, navode stručnjaci. Ratovi, izolacija, velika nezaposlenost, teška ekonomska situacija, politička nestabilnost i druge nepovoljne sociološko-kulturološke prilike koje već dugo vladaju u zemlji dovele su do nesigurnosti, stresa i povećanog broja različitih psihičkih poremećaja u stanovništvu, pre svega neuroza.

"Ovi se problemi javljaju u različitom stepenu, od blagih do izraženih. U blažim oblicima, pacijenti zaista mogu da imaju neki telesni problem, recimo umereni bol u leđima, ali ga doživljavaju daleko većim nego što on objektivno jeste. U težim slučajevima, pacijenti se žale na mnogobrojne tegobe koje ne mogu da se povežu u razumnu celinu, niti adekvatno objasne", objašnjava on.

Što se radne sposobnosti tiče, ona direktno zavisi od izraženosti tegoba.

"U blažim oblicima, pacijenti s manje ili više teškoća obavljaju svoj posao, dok su pacijenti s težim oblicima nesposobni za posao, pored ostalog i zbog toga što im se, na neki način, čitav život svodi na obilaženje lekarskih ordinacija, razna snimanja i lečenja", objašnjava dr Antić.

Kad je reč o lečenju, treba istaći da se radi o poremećaju koji se teško leči i zahteva strpljenje, međusobno poverenje i saradnju između lekara i pacijenta.

"Lek postoji, ali nema brzog rešenja. Svojim pacijentima, direktno i bez kompromisa u odnosu na njihovu ″potrebu″ da budu bolesni i da se ispituju i snimaju, govorim u čemu je problem i zabranjujem dodatna bespotrebna ispitivanja, koja samo pogoršavaju stanje. Osnovni lekovi su antidepresivi (lekovi za popravljanje raspoloženja), koji se pod lekarskom kontrolom moraju uzimati u dužem vremenu da bi dali odgovarajući rezultat. U ovakvim slučajevima, najčešće je potrebno uključiti i psihijatre, koji bi, u saradnji sa specijalistima za bol, mogli da pomognu ovim pacijentima i učestvuju u njihovom lečenju ili preporuče terapiju", kaže naš sagovornik.

Izvor: Telegraf