Posledice šloga mogu da se leče i bez operacije

U Bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ prisustvovali smo nesvakidašnjoj intervenciji – do obolelog krvnog suda neuroradiolog dr Slobodan Ćulafić došao je kroz preponsku arteriju korišćenjem specijalnog instrumenta i mikrokatetera, i ubacio stent koji je omogućio nesmetan protok krvi i potpuni oporavak pacijenta. Ono što je neobično – Đorđe je sve vreme bio svestan (pod lokalnom anestezijom) i razgovarao sa doktorom. Do pre desetak godina ovakve intervencije u Srbiji su bile nezamislive, jer su obavljane isključivo hirurškim putem i otvaranjem lobanje, piše Danas.

Dr Ćulafić je, čini se, rutinski izveo intervenciju uz pomoć asistenta i anesteziologa. Kao da je reč o operaciji krajnika, a ne o pacijentu koji je nekoliko dana pre toga imao šlog. Nakon što je izašao iz sale, dr Ćulafić objašnjava da zbog težine ovakvih zahvata i samih oboljenja koje tretira, tokom četrdesetak minuta koliko provede u hirurškoj sali, popije najmanje dva litra vode.

“Već 10 godina obavljam ovakve intervencije, pa deluje kao da ih radim rutinski. Ipak, reč je o teškim oboljenjima na krvnim sudovima u mozgu i vratu i treba biti jako koncentrisan. Đorđe je imao šlog” pocepao mu se zid krvnog suda, a unutar aneurizme formirao se tromb i pretio je da dođe do infarkta – objašnjava dr Ćulafić.

Pre šloga, pacijent nije imao nikakve simptome. Neće ih imati ni posle intervencije ugradnje stenta. Nekoliko dana će biti u bolnici, a potom će, prema rečima doktora, moći bez ikakvih posledica da se vrati svom uobičajenom načinu života.

Primena savremene metode lečenja moždanih aneurizmi, bez hirurške intervencije i anestezije, budućnost je u lečenju vaskularnih oboljenja. Ova intervencija postepeno zamenjuje tradicionalnu hirurgiju u lečenju posledica moždanog udara i infarkta. U svetu se primenjuje više od dve decenije, a pionir u ovoj vrsti medicine kod nas je upravo dr Slobodan Ćulafić. Od 2003. godine do danas obavio je oko 2.000 intervencija. Najmlađi pacijent mu je imao svega četiri godine, dok je najstariji imao 85.

“Kao i svaka nova metoda, lečenje aneurizmi bez hirurške intervencije u početku je izazivala podozrenje. Međutim, vrlo brzo se pokazala kao bolja od klasičnih vidova koji su dosad imali primat, te se u SAD više od 80 odsto pacijenata sada leči na ovaj način, a u Francuskoj čak 90. Mi smo u regionu prvi, a intervencije ovog tipa sada se obavljaju i u Zagrebu i Ljubljani. Svega osam doktora na prostoru bivše SFRJ leči aneurizmu na ovaj način”, ističe dr Ćulafić.

Osim lečenja moždanih aneurizmi, moždanog udara i njegovih posledica, novom metodom se leče arteriovenske malformacije, karotidno kavernozne fistule, a u planu je i lečenje pacijenata sa akutnim infarktom mozga. Pacijenti su tokom intervencije svesni, znatno brže se oporavljaju, a posle nekoliko dana provedenih u bolnici mogu da idu kući.

“Imamo veliko iskustvo, i po broju pacijenata i po težini oboljenja. Tokom prošle godine obavili smo 250 intervencija, a cilj nam je 300 na godišnjem nivou. Naši pacijenti su uglavnom oni kod kojih zbog osetljivog mesta gde postoji problem u mozgu i krvnim sudovima nije moguće doći hirurškim putem, već samo neinvazivnom metodom, putem krvnih sudova”, ukazuje dr Ćulafić. Prestižne svetske klinike koje koriste ovaj način lečenja aneurizmi obavljaju oko 50 intervencija godišnje. Zbog toga mnogi inostrani stručnjaci dolaze u Beograd kako bi usavršavali svoje znanje kod dr Ćulafića, koji je specijalizirao i sticao praksu u SAD i Francuskoj. Intervenciju osiguranicima u Srbiji pokriva RFZO, dok je cena za inostrane pacijente šest do sedam puta niža nego u razvijenim evropskim zemljama.

“Lečenje aneurizme u inostranstvu košta od 60.000 do 70.000 evra. Kod nas je i do sedam puta niža cena, u zavisnosti od težine oboljenja. Naplaćujemo samo osnovne troškove, bez dodatne zarade. Zato i imamo tako veliki broj pacijenata”, zaključuje dr Ćulafić.

Izvor: B92