Prosjaci opsedaju Beograđane

Sa dolaskom lepog vremena, prosjačenje u Beogradu postalo je još intenzivnije i vidljivije, a prosjaci sve nasrtljiviji i bezobzirniji.

Nema dana a da na potezu od dušanovačke pošte do Specijalnog suda u Ustaničkoj, u autobuse 30 i 31 ne uđe isti prosjak, koga su već vrlo dobro upoznali gotovo svi šoferi koji voze na ovim linijama, ali i putnici.

– Reč je o mladiću, starosti oko 30 godina, za kojeg se priča da je narkoman – kaže jedan od putnika. – Dečko je bolestan, ima vidne otvorene rane po telu, pre svega na nogama. Kažu, ima sidu. No, to ga ne sprečava da, po ceo dan, ulazi u autobuse i prosi. No, to ne bi bilo toliko strašno s obzirom na to da smo se na prosjake na beogradskim ulicama već navikli, da mladić nije drzak prema putnicima koji mu ne daju novac i da ne smrdi toliko. Ne mogu vam opisati koliko je neprijatno kada on uđe u prevoz. Masa putnika, kako bi ga izbegla, odmah napušta autobus.

U nekoliko navrata vozači na linijama 31 i 30 pokušali su prosjaku da objasne da ne može takav da ulazi u vozilo, prosi i bude drzak. Neki putnici su čak, tokom vožnje, pomoć zatražili od policije. Ali, niko i dalje ne reaguje…

U beogradskoj policiji, međutim, kažu da se svakodnevno bore sa prosjačenjem i prosjacima na ulici. Konkretno, podneta su čak 662 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u 2013. godini protiv osoba koje prosjače u Beogradu. Policija dnevno podnese po dve-tri prekršajne prijave protiv osoba koje prosjače. Inače, broj prijava u 2013. godini veći je za skoro 200 nego u 2012. godine, zbog pojačanog rada policije na terenu.

LAŽNI SIROMASI I MONASI
Osim ljudi “bez ruku i nogu” i majki s “bolesnom” decom, koji traže novac na ulicama svakodnevno, poslednjih godina se u Beogradu pojavljuju i nove vrste prosjaka “s radnim vremenom”, poput lažnih siromaha ili čak monaha. Među njima ima dosta onih koji fingiraju invaliditet, tako što skrivaju neki ekstremitet ili glume neku bolest, nose lažne ortopedske proteze, predstavljaju se kao gluvoneme osobe i nose kartone ili letke na kojima piše da im je potrebna pomoć. Sve to traje za vreme njihovog “radnog vremena”, posle kojeg, kako kažu u policiji, izgledaju sasvim normalno, a neki čak i finansijski vrlo potkovano.

Prosjaka, bez obzira na sve ovo, ipak ima sve više u gradu i sve su bezobzirniji. Jedan od primera je i prosjakinja, mlada Romkinja, koja svakodnevno traži novac u strogom centru grada. Sa bebom u naručju, traži od građana novac “za hleb” i “bebi za mleko”. Većina Beograđana “padne” na njene žalopojke i upornost, ali ima i onih koji samo – prođu.

– U takvim situacijama, Romkinja ume da bude opasna – kaže prodavac bižuterije koji ima tezgu u Bezistanu i koji se svakodnevno susreće sa ovom prosjakinjom. – Veoma je uporna, ne odustaje sve dok ne dobije novac. A, ako se kojim slučajem dogodi da neko neće da joj da pare, u stanju je da udari, pljune, psuje, vređa i viče na ljude… Strašno!

I u policiji kažu da je najveći broj prosjaka u centru grada, kao i da su mnogi porodično u ovom poslu.

– Ne postoje organizovane kriminalne grupe koje ljude primoravaju da prosjače, već je reč o porodicama koje se same organizuju – navode u policiji. – Porodično se organizuju da prose, tako što punoletni članovi porodica prose sami ili organizuju svoju decu da prose, bilo samostalno ili u pratnji roditelja. Neke od porodica samo od toga žive, ali to više nije tako unosan posao kao nekada, jer ljudi nemaju novca ni za sebe, a kamoli da daju prosjacima. Danas prosjaci mogu da zarade od nekoliko stotina dinara do hiljadu ili dve.

Prema podacima policije, najstarija žena privedena zbog prosjačenja imala je 82 godine. Ali, sve više je maloletne dece na ulicama, koje roditelji, pod izgovorom da ne mogu da ih ostave kod kuće, vode u prosjačenje. Čak i bebe od nekoliko meseci, kao što je slučaj sa mladom Romkinjom. Prema nezvaničnim podacima kojima raspolažu nadležni, u Beogradu je tokom prošle godine bilo čak oko 2.000 maloletnih prosjaka!

– Veoma je teško otkriti da li decu ili ljude koji prose, porodica primorava na to, jer to niko ne želi da prizna, a deca ne žele da okrive roditelje. Najčešće, roditelji, stričevi ili ujaci, decu odvode na određena mesta, pre svega na frekventne lokacije gde prolazi mnogo ljudi, poput tržnih centara, raskrsnica, verskih objekata, autobuskih i železničkih stanica. Po pravilu, deca na ulicu ne idu bez nekog starijeg koji sve nadgleda i prati sa strane. Neke porodice prosjačenje shvataju kao posao i time se bave decenijama. Prenose ga s kolena na koleno, a neke zaista to rade da bi preživele.

Beogradska policija nema zvaničnu statistiku o broju ljudi koji prose u Beogradu, jer se to iz dana u dan menja.Primećeno je da u vreme velikih manifestacija, ali i s dolaskom lepog vremena, njihov broj znatno poraste, jer prosjaci iz unutrašnjosti organizovano dolaze u glavni grad. I, bez obzira na ne tako malu novčanu kaznu s jedne i veliku mogućnost “ležanja” u zatvoru s druge strane, Beograd je postao svojevrsni centar u koji prosjaci rado dolaze u potrazi za boljom zaradom.

KAZNA DO 20.000 DINARA ILI ZATVOR

Kada policajci iz Odeljenja za javni red i mir zateknu nekoga u prosjačenju, postupak je sledeći: nakon legitimisanja, odvode ga u službene prostorije na zvanični razgovor. Posle sastavljanja i potpisivanja izjave, predaju ga sudiji za prekršaje.

Kazna za kršenje člana 12 Zakona o javnom redu i miru je do 20.000 ili kazna zatvora do 30 dana.

izvor: Večernje Novosti