Sakrivaju desetke da bi dobili posao

0

Troje najuspešnijih akademaca u svojim generacijama iz Smedereva, umesto da im uspeh bude preporuka za posao, kada konkurišu taj podatak kriju.

Da je kod nas kvalifikaciona struktura nezaposlenih daleko bolja od one koju imaju zaposleni – to je, nažalost, poznata činjenica. Njih troje, mladi, doskora izuzetno uspešni studenti, s posekom blizu 10, pričaju o tome šta im se dešava otkad su postali brojevi na listi nezaposlenih.

“Nema mesta gde nisam konkurisala, posle dvadesetog prestala sam da brojim. Svuda traže radno iskustvo”
, kaže Vanja Đapan, diplomirani inženjer tehnologije, sa prosekom 9,5, završila i master studije, na posao čeka dve godine i ne zna kada će i kako to iskustvo steći.

Mladen Janković, diplomirani inženjer elektrotehnike, specijalnost elektronsko poslovanje, objašnjava kako nije samo nedostatak iskustva i prekvalifikovanost to što im smeta.

“Ma, kakav prosek… Često sam dobijao odgovor da sam prekvalifikovan. U banci su zaposlili hemijskog tehničara na mesto na koje sam konkurisao, a posle sam čuo da je tu i direktor sa višom školom, pa me ne čudi”
, kaže Mladen.

On kaže da je njegovom cimeru, kada je konkurisao u jednoj velikoj državnoj firmi, otvoreno rečeno da to mesto košta 6.000 evra.

Đorđe Antić, diplomirani ekonomista, specijalizovao marketing, govori engleski i španski, sada intenzivno uči nemački.

Objašnjavajući tu “ljubav prema jezicima” Đorđe kaže da, hteli ne hteli, na kraju svi kao kratkoročni ili dugoročni plan imaju odlazak u inostranstvo.

“Prijavljivao sam se i za mesta komercijaliste, ali bi mi onda rekli da će primiti nekog sa srednjom školom. Taj će da ostane, a ja sa fakultetom i takvim prosekom ću, kao, da odem čim mi se ukaže prilika”, priča Đorđe.

Još jedno im je zajedničko; sve troje, poučeni dosadašnjim iskustvima, u CV-jima ne navode s kojim prosekom su završili studije.

“To me je naučila iskusnija koleginica; ako staviš šta si sve završio, pa još vide prosek, nema šanse… Ti koji odlučuju o tome ko će biti primljen doživljavaju te kao konkurenciju”, kaže Mladen.

Na pitanje gde sebe vide za pet godina, sve troje odgovaraju da jedino žive u nadi da neće biti na teretu porodicama, da će imati posao da bi mogli da zasnuju svoje porodice. Ovde ili u inostranstvu, kažu, sada više nisu sigurni.

Izvor: Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.