Najslađi posao na svetu: Upoznajte srpsku kraljicu čokolade
Neka vaš hobi i vaša strast postanu vaš porodični posao!
Ovo bi, u najkraćem, Tatjana Šotra-Katunarić - doktor nauka, penzionisani univerzitetski profesor didaktike francuskog jezika, prevodilac pozorišnih komada apsurda Ežena Joneska i romana Patrika Besona, nosilac ordena Viteza akademskih palmi koje dodeljuje Ministarstvo prosvete Francuske – mogla da poruči svakome ko želi da svetu pruži ono najbolje što ima u sebi.
Tatjana Šotra-Katunarić kulturnoj javnosti poznata je kao prevodilac dela Patrika Besona i pozorišnih komada Ežena Joneska. Pre dve godine od francuskog Ministarstva za obrazovanje dobila je orden Akademske palme u rangu viteza, za zasluge širenja francuskog jezika i kulture. Ovo odlikovanje ustanovljeno je pre više od 200 godina, a dodeljuje se istaknutim ličnostima, Francuzima i strancima, za njihovo naučno i profesionalno zalaganje i za njihov doprinos jačanju ugleda Francuske u svetu.
Iako je u četiri decenije dugoj i blistavoj profesorskoj karijeri hiljadama studenata prenela bogatstvo i raskoš francuskog jezika, kulture i tradicije, gospođa Šotra odlučila je da se okuša u nečem sasvim novom – proizvodnji kremova i čokolada. Istina, i u ovom poslu njena ljubav prema Francuskoj ima polaznu tačku; svako ko je makar jednom probao tradicionalni francuski čokoladni mus, poželeo je da iznova doživi gastronomsko zadovoljstvo koje pruža ovaj neodoljivi krem penaste teksture kada se nađe na nepcima.
Francuska u srcu Beograda
- Još od studentskih dana živela sam na relaciji Beograd-Francuska – kaže Dr Tatjana Šotra-Katunarić za portal Nadlanu. – Radila sam u Parizu, Bordou, Strazburu, Nici, Nansiju, i kad god bih priređivala večere za prijatelje, oni bi mi govorili da bih mogla da otvorim restoran. Prihvatala sam takve komplimente kroz šalu, ali kada sam otišla u penziju na Univerzitetu, shvatila sam da bih višak slobodnog vremena mogla da ispunim nečim u čemu sam spretna. Drugi motiv je bio kako da povežem novo zanimanje sa onim što sam viđala u Francuskoj, ali i sa svojom profesijom koja je zapravo življenje francuskog jezika, kulture i civilizacije čemu pripada i francuska kulinarska tradicija. Tako sam se zainteresovala za proizvodnju francuskih kremova i čokolada i zajedno sa sinom, koji je diplomirao na Fakultetu za medije i komunikacije, otišla u Lion kod čuvenog francuskog čokoladera, gospodina Difua. On nam je pokazao kako izgleda proces proizvodnje i kod kojeg smo završili tečaj.
Važan je san, ali i podrška
Potražnja za mašinama u kojima se prave kremovi, nabavka potpuno prirodnih sastojaka, saradnja sa tehnologom koji će ispratiti proces proizvodnje, uređenje „malog čokoladnog carstva“ koje objedinjuje i proizvodnju i prodaju u jednom prostoru... Tatjanini poslovni ciljevi još su daleko od realnih mogućnosti, ali je entuzijazam ne napušta. A evo i zašto:
- Ovaj posao traži znanje i životno iskustvo, afinitete, smelost i spretnost. Da biste uspeli u bilo čemu, morate tome da budete posvećeni i da imate podršku bliskih ljudi. Meni su pomogli i prijatelji, i famlija, i banka. I, naravno, komšije, koje su bile prvi kupci kremova, hrabreći me ponovnim dolaskom da smo sin i ja na pravom putu. Nemam megalomanske ambicije, ali bih volela da ovaj posao bude izvor zadovoljstva u radu mog sina i dece iz naše familije koja su fakultetski obrazovana i koja bi mogla da pokažu svoje znanje kroz našu malu porodičnu radionicu.
(old_image)
Od kremova do čokolade
Osnovnu recepturu za proizvodnju kremova Tatjana je dobila na tečaju. Kasnije ju je, zajedno sa tehnologom, menjala i dorađivala.
- Proizvodnja čokolade došla je kasnije. Na Šanzelizeu, na Sajmu čokolade u Parizu, videla sam pune štandove sa lomljenom čokoladom i dodacima celog voća, najčešće lešnika. Došla sam na ideju da pravim čokoladu, i da u nju, kao i u kremove koje sam već ponudila tržištu, dodam plod oraha, ali i suvu višnju, pomelo, narandžu, brusnicu, suvu smokvu, suvu šljivu, bademe. Kupci su zadovoljni i uvek očekuju nešto novo – objašnjava Tatjana.
Krem za decu obolelu od celijakije
Na samom početku, naša sagovornica dobila je personalizovani zahtev jednog roditelja čiji 12-godišnji sin ima celijakiju, odnosno alergiju na gluten. Poželeo je da svom detetu obezbedi eurokrem koji nikada nije mogao da jede.
- Pitala sam ga koji sastojci ne bi smeli da se nađu u kremovima, on mi je rekao i doneo mleko koje dobija od države. Napravili smo 10 kilograma krema, spakovali ga u ambalaže svih veličina, od kilograma do 100 grama i pripredili malu izložbu na pultu za dečaka i njegove roditelje. Bili su oduševljeni! Kasnije smo se sreli, otac dečaka mi je rekao da je njegov sin presrećan što može da jede krem, ali i da su deo količine odneli na poklon drugoj deci – prepričava Tatjana.
Svetski poznata kreatorka i top model Vera Radanović postala je zaštitno lice kremova i čokolada koje pravi Tatjana Šotra-Katunarić. -Vera je došla kod nas preko prijateljice da vidi neobičnu fabriku čokolade. Dopala joj se naša poslovna priča. Bilo mi je zadovoljstvo što je ova mlada, a tako uspešna devojka, pristala da bude zaštitno lice naših proizvoda – kaže Tatjana.
Kako prevazići strah od neuspeha
Ne ustručava se da prizna da je sve stvari u životu kasno započinjala. Ali, smatra da za sve postoji pravi trenutak:
- Moj stric Zdravko Šotra napravio je film ’Zona Zamfirova’ tek kada je otišao u penziju. Taj film je videlo 1,6 miliona ljudi. Uradio je sjajne filmove i dok je bio zaposlen kao TV reditelj, ali nije posustao ni kada je penzionisan. Mislim da i ja nosim taj porodični gen. Bez obzira na to kad započnete neki posao, ako ga radite svim srcem i iz sve snage, i ako ne mislite na rezultate, ordenje, nagrade i zarade, nego se radujete svakom malom koraku koji napravite, uspeh mora doći!
(old_image)
Snežana Moldovan