Ispovest jednog bivšeg hipstera: Meditacija hipsterske kulture

Tokom perioda provedenog u kulturnom ponoru koji je još poznat kao srednja škola, imao sam drugaricu koja je odlučila da za svoj lični pečat uzme stav nekoga ko će konstantno pljuvati po društvu i trenutnim trendovima. Odbijala da je da sluša popularnu muziku, da nosi trendy brendove, čak i da priča jezikom našeg vremena. Za nju, sve se svodilo na intelektualnu superiornost. Izgledalo je da lebdi iznad ukusa mase. Rodila se u pogrešnoj eri. Nikada nisam skupio hrabrosti da joj objasnim da apsolutnim negiranjem i odbijanjem pop kulture postaje apsolutna žrtva iste jer joj tako diktira svaki korak.

Kada se osvrnem na taj period, ova patetična ironija je bila nešto što je prikladno za jednog srednjoškolca ali i dalje mi je potpuna misterija zbog čega se ovako nešto uvuklo u današnju odraslu populaciju koja vreba iza društvene etikete ‘hipster’. Termin ‘hipster’ se odnosio na modnog maga koji je uvek bio korak ispred, neko ko je umeo da nanjuši nadolazeće trendove i pre nego što su ih sami dizajneri kreirali i lansirali.

A danas, kada čujemo reč ‘hipster’, pomislimo na Ray Ban, na dugine boje, izlizane farke, možda pleteni džemper i neizostavni šešir. Današnji hipsteri fotkaju Polaroidima, tripuju se na akustične gitare i gaje brkove koji bi i Ničea zasenili. Granice društveno prihvatljivog se proširuju iz dana u dan, sve više!

Originalni hipsteri, sećam se, behu ljudi koji su uživali u neobičnom ukusu bez da ga forsiraju drugima. Novi hipsteri su oni koji su odjednom odlučili da su slike u sepia filteru mnogo boje od kolora i BAM! Događa se hipster manija!

Yayimages.com

Ako ne nosite šortseve visokog struka i ne slušate Indie muziku, pripadata manje razvijenom sloju društva. A ako kupite kafu na nebrendiranim mestima, pa - za takve kao što ste vi postoje posebne mentalne instituacije.

Sve ne-kul stvari su u ovoj subkulturi koja se prebrzo širi, odjednom, postale jako kul. Bez nekog preteranog razloga osim to što su kul. Hipster kultura je isto ono što je bila moja drugarica iz srednje - centar vrtloga. Odbijanje i negiranje pop kulture se pretvara u glavni pokretač hipsterske subkulture. Licemerstvo najviše ispliva kada se hipsteri pobune protiv svega za šta veruju da je vulgarno i obično. A u stvari, sve se svodi na ego. Neki ljudi žele da veruju da su ispred svega što dolazi i žele da svi oko njih to prihvate. Ako je inicijalna hipsterska kultura slavila slobodu izraza, današnja hipsterska kultura se svodi na teranje celog sveta da prihvati činjenicu kako su jedni bolji i duhovniji od drugih.

I sam sam bio deo ove priče - podignem nos u besu i odbijem da preslušam neki album jer ga je već preslušalo 14.000 ljudi koji su se oduševili. Hipsterska kultura je donela tenziju koja uslovljava sve da budu posebni i drugačiji, a ta se ta posebnost temelji na nekim ustaljenim pravilima i određenim merilima. Neću reći ‘budite ono što jeste’. Ovaj hipsterizam dolazi od ljudi koji tek moraju da se pronađu. Samo, budite svesni jednog - biti hipster vam neće umanjiti nesigurnosti koje imate. Samo će vas uvući u već postojeću trku za otrkivanjem nove muzike i odeće pre vaših dugova, sve dok ne sagorite u saznanju da vam sve te uvrnute stvari nisu donele više radosti i sreće nego što bi jedna čokoladica ili dobra kantri pesma.

Predstoje nam vekovi društvenih poredaka koje moramo da iznesemo. Potpuno je besmisleno dozvoliti hipsterskoj ‘inteligenciji’ da nas odgovori od stvari koje volimo. Dakle, ignorišite ovu prolaznu trku, ili je barem tretirajte kao sredstvo kojim istražujete novosti i saznajte stvari o sebi. Pronađite ono što volite. A ako uživate u Indie folk muzici više nego što ja uživam u R&b-ju, super.... Ali ćutite o tome, jer zaista nikog ne interesuje preterano.

Izvor: http://calibermag.org