Dragana Katić: Kod nas vlada ekološka nekultura

– Država čini veliku grešku jer nije upoznata s načinima na koji reciklaža može da se radi i ne čini ništa da reši to pitanje. Dovoljna je samo jedna velika medijska kampanja koja bi pozvla na akciju rešavanja problema sa smećem. Njoj bi se odazvale sve poznate ličnosti, a sigurna sam da bi bila besplatno promovisana na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom – kaže voditeljka i dodaje da ljudi treba da počnu da se prevaspitavaju.

Naime, kazne za ekološku nepažnju treba da budu kao one u saobraćaju.

– Tako sam ja jednom dobila kaznu za kretaje u žutoj traci i morala sam da je platim u većem iznosu jer se nisam odazvala na poziv. Posle mi više nikad nije palo na pamet da uđem u žutu traku. Isto se odnosi i na smeće. To su tako rešili u civilizovanim zemljama. Na primer, kada sam bila u Nemačkoj, htela sam da bacim neki papirić u kontejner. Moj prijatelj me je odmah upozorio da to ne radim jer ćemo oboje dobiti kaznu. Postoje pravila koja moraju da se poštuju i tako treba da bude i kod nas. Kada rešimo problem oko kontejnera, krenućemo ka rešavanju većih problema – ističe Katićeva.

Deca uče od roditelja

Kako kaže, kod nas vlada ekološka nekultura, nismo ustrojeni. Očuvanje životne sredine treba da poštujemo najpre mi sami, pa da onda tako da vaspitavamo i svoju decu. Naime, sve stvari treba se rešavaju na mikronivou, pa će tako i makrosvet biti dobar.

– Moja deca su tako učena od svog rođenja. Otkad sam ih kao male vodila u park, znali su da svaki papirić od čokoladice ili bombone moraju da bace u kantnu, a ne bilo gde. Oni su frapirani kad vide da neko iz kola izbaci smeće na ulicu. Ja sam pušač i verujte da nikad nisam ni pikavac bacila van kontejnera. Ako kod kuće ne bacate smeće po podu, onda to ne treba da radite ni napolju. Pojedinac mora da osvesti u sebi to da su ova ulica, grad i zemlja nejgovi, tek onda će povesti računa – naglašava naša sagovornica.

Dragana Katić smatra da bi bilo dobro da se organizuju radne subote u školi, kao što je bilo u vreme kad je ona išla u školu. Naime, zašto profesori biologije ne bi učili đake kako da čiste dvorište ili da se brinu o zelenim površinama? Voditeljka smatra da treba organizovati akcije kojima bi se pridružili učenici koji bi čistili različite delove grada, druge škole... Jer treba da osvestimo ideju da je sve to naše, a ne tuđe i da prema tome tako odnosimo.

Mediji da pomognu u sanaciji štete od poplava

Jedna od nezaobilaznih tema, naravno, bile su nedavne poplave, a Dragana Katić smatra da su zbog nekih tehničkih problema posledice bile veće nego što su morale da budu.

– Šteta je već napravljena, ali sada ne treba stati. Treba nastaviti sa svim akcijama i stalno podsećati ljude. Svi imao svoje lične probleme i svoj život, ali nikako ne treba da zaboravimo  ono što se desilo i da prestanemo da pomažemo i apelujemo. Mediji terba da se potpuno uključe u to. Kad mogu da promovišu zadnjice i da objavljuju kojekakave selfije, mogu i ovim da se bave. Treba biti uporan sa spotovima, skupovima i agresivnim kampanjama – izrična je Katićeva.

Ona je ubeđena da se sve ovo što se desilo neće se završitii za mesec dana. Do kraja godine će se možda tek fizički obnoviti objekti, ali od ovoga ćemo trpeti posedice godinama. Kako kaže, mora se biti uporan i apelovati na lokalne samouprave da seledeći put kad se ovako nešto desi ne bude ovolikih posledica.

Ako postoje tehnike koje mogu da nas upozore na ovakve katastrofe, kao što su govorile prognoze tih dana, onda treba uraditi sve da šteta bude što manja. Prirodne katastrofe se ne mogu sprečiti, to smo videli, ali se može uraditi nešto da posledice budu manje.

Omiljene Šumadija i Vojvodina

– Kada pričamo o pozitivnim primerima, veoma volim Šumadiju i naše planine. Volim brdoviti reljef, ravnica me umori, ali mi se ipak dopada to što je Vojvodina većim delom čista i sređena. Dosta putujem po ovom delu Srbije i jako je lep, gradovi su veoma čisti i sređeni i pored problema koji postoje. Čini mi se da je u Vojvodini ekološka svest dignuta na viši nivo – naglašava voditeljka.

Kako dodaje, Šumadija u kasno proleće izgleda divno i može da zaliči na delove sveta koji su netaknuti, mirni. Takođe ima sve više turističkih mesta i sve je razvijeniji seoski turizam. I pored svega, Katićeva navodi da još uvek nismo svesni ni pozitinih ni negativnih stvari i da ima još mnogo da se radi i napreduje.