DUŽNI: Srbi ne mogu da vrate minus

Građani Srbije uvek su bili savesniji dužnici od privrednika. Njihova kašnjenja u otplati zajmova uvek su bila bar upola manja nego kod kompanija. Ni prošli mesec nije bio izuzetak. Podaci Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije govore da je kašnjenje bilo samo 5,3 odsto, piše novosadski “Dnevnik”.

Međutim, postoji jedan segment u kojem se naši ljudi ne snalaze i gde je kašnjenje prilično: kreditne kartice. Docnja je tu 14,7 odsto. Dodamo li tome podatak da su kamate na kartice najviše na tržištu, jedino razborito što se može savetovati klijentima je da pre nego što prodavcu za robu ili uslugu pruže karticu bar dva puta dobro promisle. Srećom po njih, i banke su pooštrile kriterijum za izdavanje plastičnog novca, a već nekoliko godina ima kod njih i novih funkcija.

Šta kažu podaci? U Srbiji je do konca prošlog meseca bilo izdato 1.153.847 kreditnih kartica. Koristi ih 903.012 klijenta banaka. Njima su banke odobrile limit za potrošnju od 84,17 milijarde dinara za pomenuti period. Od te sume koristilo se prošlog meseca 37,32 milijardi dinara. Kamate na kredite po karticama kreću se od 16 do 33 odsto.

Najviše banaka odobrava limit za pozajmice po karticama sa stopom od 25 do 30 odsto – sve na godišnjem nivou. Bankari u regionu su po pitanju tog troška znatno skromniji nego kod nas pa se stope kreću od 14 do 16 odsto. U Evropskoj uniji je još manja: prosek je 13,50 procenata. Kada je pre nekoliko meseci Narodna banka Srbije opomenula poslovne finansijske kuće zbog preterivanja s kamatama na minuse pa su one listom snizile kamate do 23 – 24 odsto godišnje, pominjala se slična akcija i za kartice. Međutim, za sada je sve ostalo po starom. No, građani kod kartica imaju daleko više opcija nego kod minusa.

Banke osim rivolving kartica, gde se dug plaća oko pet odsto svakog meseca, imaju i instolment kartice. Tu je šansa da se trošak podeli na jednake sume od tri do šest rata koje se plaćaju bez kamate. Nema svaka kreditna rivolving kartica i tu funkciju i zato klijent treba da se raspita u banci koju karticu uzima, koji su troškovi i kakve funkcije ona ima. To nije bitno samo zbog troškova već i zbog politike koju banke vode. Pre desetak godina se uz tekući račun obavezno dobijala kreditna kartica. Često za prvu godinu u bez članarine, kartice su se delile i uz štedne račune. Građani su dugovali malo i redovno izmirivali obaveze. Danas to više nije tako – bankari su sve oprezniji kada izdaju kartice.

Treba napomenuti da se klijentima koji nisu na vreme ispunjavali obaveze limiti za zaduživanje sve češće smanjuje s cele plate na 60 odsto. Kartice se ukidaju nezaposlenim korisnicima koji nisu na vreme izmirivali obaveze. Pa kad klijenti kasne i ne vode računa, dobro je što su banke promenile politiku jer svako kašnjenje i neispunjavanje obaveza ulazi u kreditnu istoriju, što ima za posledicu da klijent ne može dobiti kredit ili se od banke za takav zajam traži veća rezervacija. Uglavnom se to događa onda kada je novac preko potreban.

Izvor: Telegraf