Ispovest bivšeg narkomana: Podigao bih spomenik bilo kom profesoru samo da me je prijavio

Podigao bih spomenik bilo kojem profesoru samo da me je jednom prijavio, kaže J. P. (33) iz Zemuna.

- Tužno je da se ni posle 20 godina ništa nije promenilo. Prišljamče se tako blizu školskog dvorišta, pričaju ti bajke o tome kako je droga super i kako je to samo za prave muškarce. Brzo te izmanipulišu, pogotovo ako želiš da pobegneš od teškog života. I danas kao lešinari obleću oko dece. Umeju da prepoznaju one koji su labilni i problematični i brzo ih uvuku u svoju priču - ogorčen je J. P.

Odrastao je pored Šilerove ulice, koja je tada bila okupljalište ozloglašenog zemunskog klana.

Nastavnici smirivali roditelje
- Nisam pravio probleme na času, iako sam veći deo školovanja bio pod dejstvom narkotika. U srednjoj su znali šta se dešava, ali nisu čak ni roditelje pozivali „jer sam bio miran“. Kod kuće sam gledao da budem čist, ali su roditelji ubrzo shvatili da sam u problemu. Pokušali su da pomognu, čak su otišli i u školu da se konsultuju, ali su ih tamo utešili rečima da sam samo u pubertetu i da pored loših ocena u suštini nisam loše dete. Da su ih bar tada alarmirali - priča on.

- Dok su se neka druga deca divila likovima iz filmova, mi smo se divili opakim momcima koji su vozili besna kola i uvek šetali najlepše devojke. Kod kuće nas je čekala nemaština i maštali smo o takvom životu. Ubrzo je “postalo kul” da pušimo marihuanu, a droga se valjala u školskom dvorištu - priča naš sagovornik koji je već u osmom razredu počeo da guta i tablete.

U školi su primetili da se jedna grupa učenika čudno ponaša, pa su pozvali roditelje.
- Govorili su da smo delinkventi i da smo nekulturni. Bilo je očigledno o čemu se zapravo radi, ali niko nije želeo da se bavi time. Jedva su čekali da završimo osmi i da „problem“ pređe u srednju školu. Često su mi govorili da sam propalitet i da neću ni zanat završiti. Počeo sam da im verujem. A voleo bih da je neko primetio da mi treba pomoć - kaže J. P.

Ubrzo je i sam počeo da valja marihuanu i tablete, a dileri su ga plaćali drogom. Po upisu srednje zanatske škole poželeo je “nešto jače”.

Nije bio punoletan kada se navukao na heroin. Nikada, kaže, nije “bio na igli“, ali je bio zavisnik, za drogu nije imao novca i zato je i sam počeo da diluje.

- Nema opravdanja za mene. Nikada nisam prišao školi sa robom, a kada bi mi prišao maloletnik, oterao bih ga. Zato sam jednom i dobio batine - tvrdi J. P.

Nikada neće zaboraviti trenutak kada se sve promenilo, kaže. Sa 26 godina je završio na toksikologiji, gde su mu jedva sačuvali život. Minuti su ga delili od smrti. Kada se probudio, roditeljima je ispričao sve i uz njihovu pomoć počeo je da se skida.

- Najlakše je kriviti druge, ali opet, bio sam dete. Podigao bih spomenik bilo kojem profesoru samo da me jednom prijavio. Čist sam pet godina, položio sam razliku predmeta za četvrti stepen i danas završavam višu školu. Ako želite da se izvučete iz pakla, to možete, ali ne očekujte pomoć, jer je nema - zaključuje J. P., navodeći da čak i danas ima želju da se vrati na stari put, ali da tome odoleva.

Izvor: Blic