Ana Ivanović: Nesklad tela, igre i misli

Ana Ivanović je najneprijatnije iznenađenje 1. kola US Opena, pošto je na samom startu poražena od Ukrajinke Katarine Bodarenko sa 2:1 ( 2:6, 6:3, 7:6). Najveći uspeh naše teniserke na ovom takmičenju, bio je 2007. godine, kada je stigla do 4. kola. U ovoj godini nastup na US Openu predstavlja Anin najlošiji nastup na gren slemovima, pošto je na Otvorenom prvenstvu Australije stigla do 3. kola, a na Rolan Garosu i Vimbldonu do 4.

Postaje neizdrživo, zar ne?
- Definitivno! Imala sam dosta šansi, ali u najvažnijim trenucima sam napravila ključne greške i veoma sam razočarana. Forhend me je izdao u nekoliko situacija i ovo sve baš mnogo boli.

Forhend si uvek koristila kao najvažniji udarac, a bilo je i nekoliko šansi u taj breku?
- Da, čak i dalje zamišljam neke od njih. Pri rezultatu 6:5 zaista sam verovala da mogu. Igrala sam odlično i već sebe videla kao pobednicau a onda je usledio pad i svaka lopta je završavala u mreži. Zaista je sve jako frustrirajuće i mislim da sam dosta grešila pri izboru udaraca na samom kraju.

Najčešće si birala skraćeni servis, zbog čega?
- Na taj način sam štitila rame, pošto sam na početku osećala bol. Tokom meča se situacija popravljala i mislila sam da ću dobijati i na brzini. Na poslednjih nekoliko turnira sam primenjivala istu taktiku i tada je bilo dobro, a servis je delovao sigurnije. Međutim, izgleda da rame nije uspelo da izdrži pritisak, iako sam se ja lično osećala dosta bolje. U poslednjih nekoliko nedelja nisam mogla da serviram jako i brzo, ali nadam se da će mi rame opet ojačati i da ću moći ponovo normalno da se krećem i serviram.

Sa drugačijim kretanjem pri servisu, da li je to izazvalo i drugačije elemente pri bacanju loptice?
- Verovatno da jeste, a ja sam mislila da ću tako lakše iskontrolisati igru. I dalje mislim da su neki potezi bili dobar izbor i u skladu sa kretanjem koje sam morala da ispoštujem.

Da li su servisi, odnosno bacanje loptice u vis, predstavljali teži deo igre?
- Servis treba da bude lakši deo igre, pošto sa njim kontrolišeš sve. Ali, neke stvari se nisu poklapale i često se dešavalo da poranim ili zakasnim sa nekom reakcijom. Pomalo je teško sve to opisati. Vežbala sam dosta na tome, kako bih dobila osećaj, ali mislim da će u budućnosti sve biti bolje.

Koliko razmišljaš o svemu što se dogodilo?
- Jako puno, možda i previše. Želim da shvatim gde je problem i često mi se učini da imam rešenje i da znam šta treba da uradim u svakoj oblasti svoje igre. Ali, tu najčešće dolazi do disbalansa. Moja kondicija je na jednom nivou, misli na drugom, a igra na potpuno trećem. Bitno je sve to povezati i onda će stvari početi da funkcionišu.

Bila si dosta stabilna ranije, ove godine sve je drugačije. Da li se dešava da zatvoriš oči i poželiš da je 1. januar, kako bi ova sezona ostala iza tebe?
- Zaista bih želela da to tako može. Uprkos svemu, iako je bilo dosta teških stvari i razočaravajućih trenutaka, mislim da sam dosta naučila iz svega. Poznajem sebe mnogo bolje, ljude oko mene i jasno mi je šta treba da uradim da bih bila bolja igračica. Verovala sam timu koji je bio uz mene i zato često nisam pitala zašto se neke stvari dešavaju. Mnogo puta nisam znala zašto sam nešto uradila. Sada želim sve da znam i mislim da će mi to pomoći. Želim sama da se uverim šta je to što će me vratiti i neću se 100% oslanjati na trenera. Mislim da on ne može da oseti sve, kao što ja mogu. Mislim da su to glavne stvari koje sam naučila u poslednjih mesec-dva.

Igrala si jaku odbranu i imala si dosta duha, čak i kada si pala u trećem setu. Tada je bilo 1:4, sa izgubljena dva servisa. Međutim, uspela si da zaigraš odlično i vratila si se. Kako uspevaš da budeš tako snažna u teškim trenucima?
- Uvek želim da se borim do kraja. Na žalost, ovaj put nisam imala usklađeno telo i misli i mislim da me je i forhend izdao. Ono što je takođe bio problem, jeste to što u važnim delovima nisam verovala sebi u potpunosti, kao nekada. Jednostavno nisam uspevala da ispratim situaciju do kraja.

Da li su se misli možda borile sa instinktom?
- Moguće. Kada pratim instinkt, igram odlično. Onda se dogodi da razmišljam kako sam ipak mogla drugačije i najčešće uslede loši udarci i gubljenje poena. To je standardna borba misli i emocija.

Kakvi su planovi za dalje? Koliko je sve ovo bolno?
- Zaista je bolno i teško, a iza mene su mnoge neprospavane noći. Ali, moram da prihvatim sve što se dešava i da pokušam ovu sezonu da ostavim iza sebe. Mislim da nema sumnje da posedujem potencijal koji me može vratiti u vrh. Ne smem dopustiti da ovo ode predaleko.

Sa svim što si prošla, da li se ponekada osećaš da imaš više od 21 godine?
- Da, definitivno. Sve češće se zapitam koliko zaista imam godina.

I, šta ti se najčešće učini, koliko godina?
- Možda 25.

Kakav je sada plan? Ideš na dug odmor ili ćeš nastaviti da radiš?
- Iskreno, ne znam. Moram prvo da razmislim sama sa sobom, a onda i sa timom oko sebe. Tek tada ću imati kompletnu sliku šta je najbolje. Jako sam motivisana da se opet vratim u vrh i zato ću nastaviti da radim najbolje što mogu, kako bih se približila tom cilju. Važno je da su mi misli i dalje u tenisu. 

Katarina Stojković