Brzina svetlosti je procenjena pogrešno?

Teorija generalne relativnosti smatra da svetlo putuje konstantnom brzinom koja iznosi 299,792,458 metara po sekundi u vakumu.

U pitanju je “c” u čuvenoj Ajnštajnovoj jednačini na samom kraju, i bukvalno sve što se meri u kosmosu bazirano je na njoj – ukratko, prilično je važna. Međutim, šta ako nije tačna?

Merenja na Zemlji pokupila su dolazak fotona i neutrina od eksplozije, ali je tu postojao jedan problem – dolazak fotona trajao je duže od očekivanog - 4.7 časova duže.

Naučnici su u to vreme mislili da su u pitanju bili protoni iz drugog izvora, ali šta ako stvari nisu onakve kakvim su predstavljene, pita se Frenson. Šta ako svetlo usporava tokom putovanja zbog svojstva fotona koje je poznato kao “vakumska polarizacija” – gde se foton deli na pozitron i elektron na kratak trenutak pre nego što se vrati u svoje prvobitno stanje.

Ovo bi moglo da stvori gravitacioni diferencijal između čestica, što bi, kako Frenson teoretiše, moglo da stvori mali energetski udar kada se ponovo spoje – dovoljno da se izazove malo usporenje tokom putovanja.

Ukoliko se Frensonova ideja ispostavi kao tačna, skoro svako merenje do kog smo došli i koristili ga sa teoriju univerzuma, biće pogrešno.

Svetlo sa sunca, primera radi, bi putovalo do nas duže nego što smo mislili, a svetlo koje dolazi od udaljenih objekata, kao što je Mesie 81 galaksija udaljena 12 miliona svetlosnih godina od Zemlje, stizalo bi znatno kasnije nego što je sada izračunato – dve nedelje kasnije.

Implikacije su zapanjujuće – distance za nebeska tela bi morale ponovo da se računaju a teorije koje su stvorene kako bi se opisalo sve posmatrano morale bi da budu bačene.

U pojedinim slučajevima astrofizičari bi morali da počnu ispočetka.

Izvor: B92