Jedini đak iz Srbije koji se ove godine upisao Sorbonu ne može na studije
Mladi Voja od malih nogu bio je pravo čudo od deteta. Strane jezike počeo je da uči odmah nakon što je savladao srpski pa tako danas tečno govori francuski, španski, engleski i ruski.
Član Mense postao je sa 17 godina, što je, inače, donja starosna granica za primanje u ovo udruženje. Ipak, njegova najveća ljubav su prirodne nauke. Između matematike, fizike, hemije i biologije teško mu je da se odluči koju više voli. Zato je i odabrao fakultet na Univerzitetu Sorbona na kojem bi mogao sve jednako da ih izučava.
"Fakultet se zove “Pjer i Marija Kiri” i specijalizovan je za prirodne nauke i medicinu. Uslovi studiranja i istraživanja su fenomenalni. To je bukvalno ostvarenje mog sna. Međutim, ne postoje stipendije za osnovne studije, a koliko sam čuo, troškovi života u Parizu su preskupi. Ne mogu to sebi da priuštim", razočarano priča talentovani prirodnjak iz Beograda.
Ako ne nađe smeštaj u Parizu do avgusta, moraće da se odrekne svog sna.
"Najviše mi je stalo do dobrih uslova studiranja, da mogu da istražujem ono što volim i što me zanima. Čuo sam da se na Sorboni puno radi, a to je baš ono što i želim. Na kraju, rad se tamo isplati i ceni, znatno više nego što se ceni u Srbiji", zrelo zaključuje Vojislav.
Iako mu je tek 18 godina, on već sada zna kakvu budućnost želi i čime će se baviti kada završi osnovne studije.
"Osnovne studije voleo bih da završim u Francuskoj, ali doktorske bih branio u Kanadi ili nekoj drugoj zemlji koju pruža dobre uslove za istraživanja. Želja mi je da se bavim analizom DNK i da istražujem teme iz oblasti biologije u kombinaciji sa matematikom i informatikom", poručuje mladi genijalac.
Njegovi roditelji veoma su ponosni, ali i zabrinuti što nisu u finansijskoj mogućnosti da mu omoguće odlazak na Sorbonu. Osim što ne postoje stipendije za osnovne studije, Vojislav ne bi mogao da dobije ni najjeftiniji smeštaj u internatu, u kome mesta dobijaju studenti iz zemalja Evropske unije i frankofonog područja.
Izvor: Blic