Usvojitelji imaju specifične zahteve: 178 dece čeka na usvajanje, ali neki nikad ne dočekaju

U Srbiji na usvojenje čeka 178 dece, ali i 748 usvojitelja. Bez obzira na to što je broj usvojitelja višestruko veći, neka deca nikada ne budu usvojena.

Parovi koji bi hteli da usvoje dete ne moraju biti venčani, ali moraju biti pripremljeni za prolazak kroz poseban program, koji propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu. Međutim, dokumentacija koja prati proces usvajanja deteta u Srbiji je, u najmanju ruku, obimna.

- Prvi korak za potencijalne usvojitelje je prikupljanje odgovarajuće dokumentacije. To su osim ličnih karata i izvoda iz matičnih knjiga rođenih i venčanih, potvrde da budući roditelji nisu lišeni roditeljskog prava, da nijedan od partnera nije pod istragom, osuđivan ili lišen poslovne sposobnosti, a potrebno je i lekarsko uverenje. Budući usvojitelji, takođe, prilažu dokumentaciju o imovini i prihodima i sve to se predaje Centru za socijalni rad na opštini na kojoj su prijavljeni – kažu iz Gradskog Centra za socijalni rad u Beogradu.

Nakon toga, stručni tim Centra za socijalni rad, koji čine psiholog, pedagog, socijalni radnik i pravnik, procenjuju opštu sposobnost kandidata. Procedura traje dva meseca: sa njima se rade intervjui, a obavezna je i poseta potencijalnim usvojiteljima u njihovom domu.

Ukoliko se utvrdi da je par podoban da usvoje dete, njihovi podaci unose se u Jedinstveni lični registar usvojenja. Ipak, to ne znači da je sve gotovo već da su, po zakonu, stekli pravo da usvoje dete.

- U postupku izbora adekvatne usvojiteljske porodice nalazi se ukupno 178 dece, od čega je 109 dece u postupku izbora usvojitelja među domaćim državljanima, a 69 dece nalazi se na listi za međunarodno usvojenje. U Jedinstvenom ličnom registru usvojenja se trenutno nalazi 748 potencijalnih usvojitelja koji su domaći državljani i oko 70 stranih državljana - kažu iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Osim obimne dokumentacije, usvojitelji moraju da se suoče i sa određenim zakonskim preprekama. Prednost pri usvajanju imaju oni čija je nacionalna pripadnost ista kao i detetova, ali i oni koji su zahtev podneli zajedno u odnosu na one koji su ga podneli sami.

- Najviše ima dece uzrasta do 5 godina. Međutim, broj dece koja imaju sedam i više godina se u poslednje dve godine povećava, naročito kada su u pitanju braća i sestre. Za stariju decu usvojitelji se teže opredeljuju, iako po svojim godinama, veliki broj njih ne može da usvoji mlađu decu zbog zakonskog ograničenja – dodaju iz ovog ministarstva.

Naime, kako predviđaju odredbe Porodičnog zakona, razlika u godinama između usvojitelja i deteta koje žele da usvoje ne može biti manja od 18, odnosno veća od 45 godina. Takođe, može se usvojiti samo maloletno dete, ali ne mlađe od tri meseca, a ako je dete starije od 10 godina, i ono mora da da svoju saglasnost za usvajenje.

Oni koji su već usvojili jedno dete, prilikom usvajanja sledećeg prolaze ponovo kroz proceduru sakupljanja dokumentacije. Jedino nisu u obavezi da ponovo prođu program pripreme usvojitelja. Period prilagođavanja usvojitelja i deteta traje do šest meseci. Ukoliko prilagođavanje nije prošlo dobro, zahtev za usvajanje deteta se odbija.

- U praksi se često dešava da porodično-pravni status deteta nije rešen pa, samim tim, proces usvajanja nije moguće započeti. Sa druge strane, mnoga deca, iako ispunjavaju uslove, teško nalaze usvojitelje zato što imaju smetnje u razvoju ili su romske nacionalnosti. Praksa govori da se retko ko odlučuje na usvajanje te dece – objašnjavaju u Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu.

Pod porodično-pravnim statusom podrazumeva se da dete nema žive roditelje, da oni nisu poznati ili da nije poznato njihovo boravište. Čak i ukoliko su roditelji saglasni sa usvajanjem ili je sasvim jasno da se neće brinuti o detetu, Centar za socijalni rad je u obavezi da pre usvojenja, ispita mogućnost da dete bude zbrinuto u okviru šire porodice.

Ono što predstavlja problem je to što pojedini usvojitelji imaju vrlo specifične zahteve, pa tako često traže da usvoje dete koje liči na njih ili koje ima određene fizičke karakteristike.

Svake godine nešto više od stotinu mališana na ovaj način dobije nove roditelje, a iako u Jedinstvenom registru ima ukupno 818 usvojitelja i 178 dece, dešava se da baš ti roditelji ne traže baš tu decu.

Izvor: telegraf