Oporezuju sirotinju, a bogate ne diraju!

Smanjenje penzija i plata je neminovno i desiće se pre ili kasnije, ali država bi uporedo trebalo više da oporezuju bogate, uvede porez bankama i otpusti partijske direktore državnih firmi i prekobrojne činovnike. Ponovno povećanje PDV od dva odsto, smatraju ekonomisti, nije rešenje.

Fiskalni savet predložio je Vladi Srbije smanjenje plata i penzija za 15 odsto, zahvaljujući čemu bi se u budžetu odmah uštedelo neophodnih 800 miliona evra.

Problemi s logikom
Ministar finansija Dušan Vujović ni juče nije želeo da čitaocima Kurira otkrije svoje planove za popunjavanje budžetskih rupa, pa je neizvesno na čija pleća će pasti novi ceh lošeg vođenja javnih finansija. Na ovo pitanje zanemela je i ministarka za državnu upravu Kori Udovički, koja takođe nije odgovarala na pitanja Kurira.

Podsetimo, Vujović je ranije najavljivao da smanjenje plata i penzija neće biti veće od deset odsto, što bi stvorilo potrebu za povećanjem PDV za dva odsto, odnosno na 22 procenta, čime bi budžetski prihodi bili povećani za nedostajućih 400 miliona evra godišnje.

Ekonomista Dragovan Milićević, međutim, kaže za Kurir da država nema mnogo rešenja. Sada, kaže, pada sva logika.

- Ako smanjiš plate, pada potrošnja i naplata poreza, pa država ima manje prihoda. Ako povećaš porez, građani će manje trošiti i opet će prihodi od poreza biti manji. Ako uzmeš, kajaćeš se, ako ne uzmeš, kajaćeš se - jasan je Milićević.

Dobar primer je, kako kaže, poslednje povećanje PDV, koje nije, kako je planirano, povećalo naplatu poreza, odnosno prihode države.

Dragićević pita zašto se država plaši progresivnog oporezivanja - da porez bude veći za bogatije - i uvođenja poreza na bankarske transakcije. Ipak, dodaje, na kratak rok samo smanjenje plata i penzija daje rezultat.

Bez štednje sledi bankrot
Ekonomista Ana Jolović smatra da je ovaj potez neminovan, a desiće se ili sada, ili kada bankrotiramo. Alternative postoje, ali nijedna nije u korist građana.

- Pitanje je koliko se više može stezati. Građani žive loše, pa će sve osetiti. Ako to ne uradimo, sledi bankrot, i ne bi bilo loše da pričamo i o tome. Bankrot bi značio sve ove mere i više, ali u gorim uslovima - dodaje ona.

FISKALNI SAVET GREŠI
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da se boji da je Fiskalni savet „duboko u krivu“ kad predlaže smanjenje penzija i plata za 15 odsto.

- To bi značilo da će svi penzioneri i zaposleni u javnom sektoru plaćati da bi partijski kadrovi koji su godinama zapošljavani u javnom sektoru mogli da nastave da rade kao do sada. Ako do toga dođe, desiće se recesija, jer će se konkretna tražnja koju stvaraju penzioneri smanjiti. To će se odraziti na poreski priliv, pa umesto smanjenja, imaćemo još veći deficit u budžetu- ističe Stevanović.

ČINJENICE
Predlog štednje ekonomista
- smanjenje penzija i plata 10-15 % i/ili povećanje poreza
- progresivno oporezivanje
- porez na bankarske transakcije
- reforma državnih firmi, penzijskog fonda i poreskog sistema
- otpuštanje u državnim firmama i administraciji
- naplata poreza

Mere štednje Fiskalnog saveta
- smanjenje plata i penzija 15 odsto (800 miliona evra)
- reforma državnih firmi (400-500 miliona evra)
- suzbijanje sive ekonomije (300-350 miliona evra)
- reforma zarada, zapošljavanja i penzija (300-400 miliona evra)

izvor: Kurir