Neispravno 42 odsto gradskih vodovoda

Niko se u Srbiji nije u poslednje vreme napatio zbog vode više nego Užičani, ali nisu oni jedini koji imaju razloga za zabrinutost zbog njenog kvaliteta. Od 154 gradska vodovoda kontrolisana tokom prošle godine, njih 65, odnosno 42 odsto, nije ka domovima građana bilo sposobno da prosledi ispravnu vodu. Iz čak 32 vodovoda je izlazila tečnost koja ne zadovoljava ni fizičko-hemijske ni mikrobiološke parametre.

Posmatrano po oblastima Srbije, u centralnom delu države standardima nije odgovaralo 29 od 112 vodovoda. U Vojvodini je, očekivano, ta srazmera još lošija – od 42 vodovoda, ispod nivoa je 36, od čega čak 26 i po mikrobiološkim i po fizičko-hemijskim parametrima, podaci su Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”, iz izveštaja koji će uskoro biti objavljen.

Posledica toga je da su lani izbile tri epidemije u kojima je 112 osoba obolelo zbog loše česmovače. Nije to dramatičan broj, ne predstavlja više od 1,2 odsto svih epidemija u Srbiji 2013. godine, ali dugoročno bi bilans mogao biti pogubniji. Jer, u neispravnim uzorcima vode, mada preovlađuju zagađivači koji nisu opasni po zdravlje, ima i toksičnih i kancerogenih materija. U redovnim kontrolama se ni ne ispituju svi toksini i kancerogeni. Ali, to ne bi ni bilo moguće, objašnjava dr Dragana Jovanović, iz „Batuta”.

– Toksičnih i kancerogenih materija ima mnogo, na hiljade. Ne postoji država koja može sve njih da prati. Kod nas se prate isti parametri kao i u Evropskoj uniji – kaže dr Jovanović.

Kod nas, kao ni u drugim zemljama, ne prate se ni podaci o bolestima nastalim zbog hemijske kontaminacije vode, napominje sagovornica „Politike”. Za takve bolesti je veoma teško odrediti šta je za njih odgovorno, jer postoji više od jednog potencijalnog uzroka, od kojih se neki ne pojavljuju u vodi za piće. Takođe, često do bolesti dovodi sadejstvo nekoliko tih uzroka, njihova kumulacija tokom dužeg vremena.

U uzorcima koji nisu bili mikrobiološki ispravni, srećom, mahom su nalažene aerobne mezofilne bakterije koje su bezopasne, navodi se u izveštaju „Batuta”. Ali, ima tu i koliformnih bakterija, poput ešerihije koli, koja je detektovana u 1,78 odsto neispravnih uzoraka. U onima koji nisu zadovoljili fizičko-hemijske standarde, preovlađuju zamućenost i obojenost, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata, nitrita i povećan utrošak kalijum-permanganata. Većina uzroka fizičko-hemijske neispravnosti utiču isključivo na miris i boju vode, ali neki od njih spadaju u toksine i kancerogene.

Izvor: Politika