Kroz nos do mozga
Najnovija otkrića pokazuju da matične ćelije obećavaju rezultate u lečenju čitavog niza neuroloških poremećaja - od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti do moždanog udara - ali još je škakljivo pitanje kako ih "smestiti" u mozak.
Možda je odgovor - inhaliranje, udisanje ćelija kroz nos, pod uslovom da istraživanja na miševima budu zadovoljavajuća. Jer, sve druge opcije pune su slabih strana i rizičnih nepoznanica.
Otvaranje lobanje i ubacivanje matičnih ćelija u moždanu masu svakako je bolno i prepuno rizika. One se takođe mogu ubrizgati u krvotok, ali najverovatnije samo će ih mali broj stići do cilja u mozgu zbog različitih zapreka u krvnim sudovima samog mozga.
Zbog toga, nos ipak ostaje obećavajuća alternativa. U gornjoj ravni nosne duplje nalazi se "kribriformna ploča", koštani krov koji razdvaja nos i mozak. Krov je perforiran rupicama veličine glave čiode, koje su ispunjene nervnim vlaknima i drugim vezivnim tkivima.
A pošto proteini, bakterije i virusi upravo ovim putem dospevaju do mozga, profesor neurolog Lusina Danielijan i njeni saradnici iz univerzitetske bolnice u Tibingenu, u Nemačkoj, zapitali su se da li bi i matične ćelije mogle da se "usele" u mozak - istim putem?
Da bi proverili svoju ideju, oni su u njušku miševa ukapali fluorescentno obeležene matične ćelije. Miševi su ih ušmrkali, a ćelije su se se probile kroz šupljiukav krov. One su dalje ili putovale do olfaktornog spleta nerava, dela mozga koji registruje i dešifruje mirise, ili pak prodirale u kičmenu moždinu i tako stizale do mozga.
"Otkrili smo da se matične ćelije, čiji je obim manji od šupljikavih otvora u krovu u nosnoj duplji, mogu provući i dopreti do mozga", izjavila je dr Danielijan koja je otkrića svog naučnog tima ovih dana predstavila na jednom međunarodnom skupu neurologa u Kembridžu, u Velikoj Britaniji.
Kad su naučnici pre izvođenja ogleda tretirali nazalnu membranu miša enzimom po imenu hijaluronidaza da bi oslabili spojeve između epitelnih ćelija, utvrdili su da je kroz nos do mozga doprlo mnogo više matičnih ćelija.
Drugi istraživači su na skupu pokazali da je takođe moguće da se ovim putem u mozak mogu ubaciti terapijski proteini, kao što je faktor rasta nerava. Ako se rezultati ovog istraživanja mogu primeniti na čoveku, ušmrkavanje matičnih ćelija moglo bi biti način da njihov veliki broj stigne do mozga bez operativnog zahvata.
Ostvari li se ovo predviđanje, matične ćelije za lečenje oboljenja mozga uskoro bi mogle da se koriste kao obične - kapi za nos!
TIBINGEN, 16. septembar 2009. (FoNet)