Čekaj me, ja sigurno neću doći
Alek je očajan pošto ga je nakon trogodišnje veze Teodora ostavila. Pati, bezvoljan je, patetičan, stalno pominje samoubistvo, jednostvano ne miri se tim da je veza gotova. Ima svakodnevne samosažaljevajuće seanse kod svog drugara Baneta. Uprkos Banetovim savetima Alek i dalje zove Teodoru koja se u međuvremenu zaljubila u Nemanju. A Teodora koliko god bila odlučna i čvrsta kada se viđa s Alekom, toliko je snishodljiva i bespomoćna kad provodi vreme s Nemanjom. Problem je u tome što se Nemanja nije zaljubio u nju, već u u Marinu, nekoliko godina mlađu devojku. Na žalost Marina nije zaljubljena u njega, nju jako privlači Alekova "slovenska depresija". Ona ne zna da je razlog njegovom "šarmu očajnika" brodolom s Teodorom, ona misli da je Alek takav sam po sebi.
Svako od njih bi dao sve na svetu da bude s onim ko ga u tom trenutku ne želi. Svako je čvrst kao kamen prema onom do koga mu nije stalo, a u isto vreme mekan kao pamuk prema onom koga bi da osvoji. Tako se stvara jedan emotivni sistem spojenih sudova, začarani ljubavnu krug u kojem svako za svakim pati i svako svakog zlostavlja i muči, a u čijem se centru nalazi Bane, kao svedok svih emotivnih gordosti i posrtanja. On je vlasnik kafića u koji svi oni izlaze, njemu se svi ispovedaju i žale, a on jadan nema kome. Razara ga onaj poznati sindrom "najboljeg druga". I tako, dok oni doživljavaju emotivne trzavice i lomove, Bane tone u sve dublju depresiju. Međutim, iz inostranstva, sa postdoktorskih studija, vraća se Dejana, Banetova velika ljubav iz gimnazije...
Reč reditelja
Tema ovog filma je ljudska opsednutost srećom koju treba da im donese neko drugi. To se obično naziva potrebom za ljubavlju. Ovo je priča o stanjima u koja ljudi dolaze kad im je ta ljubav neuzvraćena. Sreća u ljubavi nije samo puka fraza, ona ima i svoje uporište u fiziologiji. (old_image)Zaljubljeni ljudi pojačano luče endorfin ili ’hormon sreće’, vremenom, lučenje hormona se smanjuje, i kad konačno prestane, tj. kad se čovek vrati u ’normalu’ život deluje potpuno isprazno i besmisleno. Danas se takva stanja nazivaju emotivnom adikcijom. Zbog toga je ’skidanje s ljubavi’ jednako bolno kao i ’skidanje’ s nikotina ili neke druge droge. Nije slučajno što su neki konzervativniji mislioci takva stanja tretirali kao bolest. Opet, ko od nas nije makar jednom bio ’bolestan’? Većina bi dala sve na svetu da se makar još jednom ’razboli’.
Film je do sada postigao veliki uspeh, na festivalima je osvojio pažnju i naklonost publike i kritike, i osvojio je sledeće nagrade.
Nagrade
Cinema City – Novi Sad
-Nagrada ŽIRIJA KRITIKE FIPRESCI
-Nagrada za najbolji scenario
SOFEST – Sopot
-Nagrada za najbolju mušku ulogu – Miloš Samolov
-Nagrada za najbolji scenario
-Najbolji film po Žiriju publike
Hercegnovski filmski festival – Herceg Novi
-Posebno priznanje žirija za scenario
-Zlatna mimoza za Najbolju žensku ulogu - Jelena Đokić
Festival filmskog scenarija - Vrnjačka Banja
-Prva nagrada na Festivalu filmskog scenarija
-Nagrada filmske kritike FIPRESCI
Filmski susreti Niš – Niš
-Nagrada "Car Konstantin" za najbolju mušku ulogu - Gordan Kičić
-Nagrada "Carica Teodora" za najbolju žensku ulogu - Milica Mihajlović
-Povelja za izuzetno odigranu žensku ulogu - Mirjana Karanović
-Najbolja muška epizodna uloga - Petar Božović
-Najbolja ženska epizodna uloga - Jelena Đokić
Cairo Film Festival – Kairo
Zbog velikog uspeha, za film su se zaintresovali čelni ljudi prestižnog "Cairo Film Festivala", te su uručili zvaničan poziv za učešće na ovom festivalu A kategorije, koji se održava od 10. do 20. novembra u Kairu.