21. decembar

1118 - Rođen je Tomas Beket (Thomas Becket), kanterberijski nadbiskup od 1162. Zbog protivljenja nameri kralja Henrija II (Henry) da ograniči vlast crkve, kraljeve pristalice ubile su ga 1170. u Kenterberijskoj katedrali. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem, a kralj je bio prisiljen da povuče "Klarendonske konstitucije" o odnosima crkve i države.

1375 - Umro je italijanski pisac Đovani Bokačo, autor zbirke od sto novela "Dekameron", remek dela italijanske proze koje je postalo izvor nadahnuća i nenadmašni uzor italijanske proze.

1781 - Austrijski car Josif II (Joseph) priznao je Ediktom o toleranciji slobodu veroispovesti i oduzeo katoličkoj crkvi položaj državne crkve.

1804 - Rođen je engleski državnik i pisac Bendžamin Dizraeli (Benjamin Disraeli), osnivač i vođa konzervativaca, premijer (1868. i 1874-80), jedan od tvoraca britanskog imperijalizma.

1879 - Rođen je sovjetski diktator poreklom iz Gruzije Josif Visarionovič Džugašvili (Staljin). Kao generalni sekretar Komunističke partije od 1922. do smrti 1953. bio je neprikosnoveni vladar SSSR i lider komunističkog sveta. U "čistkama" koje je sprovodio da bi se održao na vlasti stradalo je nekoliko miliona ljudi, među kojima su bili istaknuti političari, generali, intelektualci. Hegemonističkom politikom doprineo je zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme hladnog rata i okrnjio je ogroman ugled SSSR stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa pokušao je 1948. da Jugoslaviju stavi pod sovjetsku zonu uticaja.

1881 - U Beogradu je osnovano Društvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu su tada izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva bio je srpski pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti".

1892 - Rođena je engleska književnica Sisili Izabel Ferfild (Cecily Isabel Fairfield), poznata kao Rebeka Vest (West), koja je posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala opsežno putopisno-istorijsko delo "Crno jagnje i sivi soko".

1917 - Rođen je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel (Theodor Boell), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, majstor kratke priče, najprevođeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata ("Mišljenja jednog klovna", "Grupna slika s damom", "Izgubljena čast Katarine Blum").

1937 - U Holivudu je održana premijera filma Volta Diznija (Walt Disney) "Snežana i sedam patuljaka", prvog celovečernjeg crtanog filma u filmskoj istoriji.

1940 - Umro je američki pisac Frensis Skot Ficdžerald (Francis Scott Fitzgerald). Proslavio se već prvim delima u kojima je opisao "godine džeza", a njegov roman "Veliki Getsbi" smatra se jednim od remek dela o "izgubljenoj generaciji".

1945 - Umro je američki general Džordž Smit Paton (George Smith Patton), posle saobraćajne nesreće u Nemačkoj. U Drugom svetskom ratu istakao se kao briljantan komandant oklopnih jedinica u bitkama u severnoj Africi, na Siciliji, u Ardenima. Posmrtno je objavljen njegov dnevnik "Rat kako sam ga ja video".

1948 - U Irskoj je potpisan zakon o konstituisanju Irske Republike. Irska je 1949. proglasila punu nezavisnost od Velike Britanije i istupila je iz Komonvelta.

1958 - General Šarl de Gol (Gaulle) izabran je za prvog redsednika Pete republike.

1967 - Luis Vaškanski (Louis Washkansky), prvi čovek kojem je presađeno tuđe srce, umro je u južnoafričkom gradu Kejptaun 18 dana posle operacije.

1972 - Istočna i Zapadna Nemačka potpisale su ugovor o dobrosusedskim odnosima i uspostavile diplomatske veze, formalno okončavši neprijateljstvo koje je trajalo više od dve decenije. Time je otvoren put i za međunarodno priznanje Istočne Nemačke.

1973 - U Ženevi je otvorena prva mirovna konferencija posvećena Izraelu i njegovim arapskim susedima. U radu konferencije učestovali su Jordan, Izrael, Egipat, SAD, SSSR i UN.

1979 - U Velikoj Britaniji je potpisan mirovni ugovor kojim je okončan sedmogodišnji gerilski rat u Rodeziji i 15-godišnja pobuna protiv britanske krune.

1988 - Avion američke kompanije "Pan Am" na liniji London-Njujork eksplodirao je iznad škotskog mesta Lokerbi i u nesreći je poginulo svih 259 ljudi u "Boingu 747" i 11 na zemlji. Libija je kasnije optužena da je odgovorna za taj teroristički akt.

1990 - Albanska vlada naredila je da se uklone sve statue Josifa Staljina i svi simboli koji nose njegovo ime.

1993 - Predsednik Rusije, Boris Jeljcin, raspustio je Ministarstvo bezbednosti (bivši KGB) jer ga nije blagovremeno upozorilo na opasan razvoj događaja u zemlji i zato što, kako je rekao, instituciju koja je decenijama zastrašivala građane, nije moguće reformisati.

1997 - U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, na koje je izašlo 50,98 odsto birača, pobedio je sa 59,23 odsto glasova Milan Milutinović, kandidat koalicije Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije. Njegov rival Vojislav Šešelj dobio je 37,57 odsto glasova.

2001 - Predsednik Argentine, Fernando de la Rua, podneo je ostavku, nakon žestokih sukoba demonstranata i policije u najvećim socijalnim nemirima u istoriji Argentine i nako što je peronistička opozicija odbila da mu da podršku.

2002 - Umro je Hoze Hiero (Jose Hierro), jedan od najcenjenijih španskih pisaca, koji je 1988. dobio nagradu "Servantes", za knjigu "Njujork beleška" (Cuaderno de Nueva York).