Da plaćamo gradski prevoz? Pa vi ste odlepili!
Od kako je gradska vlast pooštrila mere kontrole naplate karata u javnom prevozu, prizori o kojima govori naš sagovornik sve su češći: putnici masovno napuštaju vozilo i strpljivo čekaju da sa stajališta ode i poslednji kontrolor, a onda se svi utrpaju u prvi autobus, troljebus ili tramvaj koji naiđe.
Svakako najznačajnija promena je uvođenje kontrolorskih "trojki", koje antifašisti već upoređuju s crnim trojkama iz Drugog svetskog rata, dok se ljubitelji filma pozivaju na Đuru iz "Balkanskog špijuna".
"E, to što su uveli da sa busplusovcem i gspovcem ide i komunalni pandur, to je za svaku pohvalu! Jedna je stvar da se švercuješ, i to je okej, ali ima ovih neprilagođenih, što bi da biju te ljude koji samo rade svoj posao. Razumem je frustraciju, ali batice eno ti Nemanjina 11. Nemoj da biješ žene koje crnče za siću!", kaže Branislav.
Prednost prisustva komunalne policije je i u tome što su sačekuše kontrolora mnogo vidljivije jer je zaista teško prevideti kačketiće na (mahom kršnim) delijama u plavom, čijem oštrom pogledu ne promiče nijedan (za sada samo komunalni) prekršaj.
"Vide se i kontrolorske majice i kaiševi onih aparata za očitavanje karata, al' mnogo teže, jer leti svaki drugi čovek nosi belu majicu, a i svi su na sebe okačili neke torbice. Sa komunalcima nema greške. I zato kad ih vidiš, lepo se na miru spremiš, odeš do vrata, i izađeš. Zato mi je bilo žao kad su kontrolori skinuli one drečave prsluke", kaže Branislav.
Ipak, priznaje, postoji jedna ogromna nepoznanica u čitavoj priči o Bus plusu, i uopšte o naplati karata u gradskom prevozu.
"Sve mi je jasno, ali jedno nikako da skontam... Jel oni stvarno misle da im plaćamo prevoz?! Pa oni su odlepili ako to misle! Pazi, ništa država nije učinila da primora poslodavce da ti na vreme isplaćuju platu. Ne daju ti ni za markicu. Kao, i njima su svi dužni, pa nema para za radnike. To, bre, ne bi smelo da kasni ni jedan dan, a ne mesec, dva, tri, pet... A ovamo država - jer i grad je državni aparat, da se ne lažemo - očekuje da joj iskeširaš tri hiljade svakog prvog za prevoz. Onda i cena... Jednu sedminu minimalca ti daješ za kartu. S takvom cenom država bi morala da odredi minimalac od bar 60.000", predlaže Branislav.
Nije, kaže, ljut ni na koga, samo mu je ponekad naporno jer nekad nekoliko puta mora da izađe iz prevoza dok putuje na posao, a ne voli da kasni.
"Neću da budem šaban k'o moj poslodavac. Ako smo se dogovorili u devet, ja ću u devet biti na poslu. Krenem zato malo ranije, malo prošetam ako je kontrola frekventnija, Beograd ima divnih uličica koje sam zahvaljujući Bus plusu upoznao. I nema tu ljutnje, ne plaćam, ne mogu uvek ni da se vozim. Nisam ljut ni na Malog, nisam se ljutio ni na Đilasa, ne zanima ne uopšte ko je drpao, i ko će tek da drpa narodne novce. Ja njih potpuno kontam, morali su da se umažu politikom, da paze da ih ne uhvate, nije to jednostavan posao. Ali ni Mali ni Đilas, niti bilo ko od tih što se nešto pitaju ne mogu da očekuju da budemo društeno odgovorni jer su nas baš oni doveli do toga da mislimo samo na golo preživljavanje, samo na sebe. Nema tu ni para ni mesta razmišljanju o karti za gradski prevoz. A oni neka ga ukinu, pa da vidimo šta će biti. Predviđam ludu žurku", zaključuje Branislav.
nadlanu.com