Planovi PD-a „Centar”: Trud i rad daju rezultate

Prijem stručnog i kvalitetnog kadra sa vizijom i inicijativom za unapređenje poslovanja i modernizacija sistema najveće su mogućnosti za poboljšanje rada – kaže Sanja Tucaković, direktorka Privrednog društva „Centar”.

Ona kaže da je povećanje naplate i smanjivanje gubitaka postavila na vrh liste zadataka još pre godinu dana, jer nije bilo teško prepoznati ključne probleme.

Šta PD „Centar” čini na povećanju naplate i smanjivanju gubitaka, kakvi su aktuelni poslovi i dalji planovi?
Radi povećanja naplate dugova podneti su svi predlozi za izvršenje za domaćinstva i to 30.000 predloga od 1,85 milijardi dinara. Taj posao je završen za godinu dana i to bez pomoći advokatskih kancelarija. Poređenja radi, u periodu od jula 2012. do jula 2013. godine podneto je svega 1.500 predloga za izvršenje, i to za svega 245 miliona dinara i uz pomoć advokatske kancelarije. U proteklih 12 meseci učinjeni su maksimalni napori zaposlenih i za svaku su pohvalu. U toku je priprema verodostojne dokumentacije za podnošenje predloga za izvršenje za pravna lica i preduzetnike. To je manji broj i taj posao biće relativno brzo urađen.

A kako „Centar” stoji sa naplatom?
Naplata za „EPS Snabdevanje“ iz meseca u mesec raste. U avgustu i septembru prošle godine bila je svega 60 odsto i nakon toga postepeno raste. Od jula 2013. godine do danas iznosi 87 odsto, ali, ako posmatramo samo 2014. godinu, naplata je veća od 93 odsto. Mnogo je učinjeno na povećanju naplate. Obustave su jedina mera koju možemo preduzeti i u tom delu pojačane kontrole obustava imaju efekta. Nalog je da se sa obustavama ide od najvećih ka najmanjim dužnicima. Među problemima sa kojima se suočavamo, i zbog čega je tehnički nemoguće svim dužnicima obustaviti isporuku zbog duga i povećati naplatu, izdvojila bih to što veliki broj upozorenja pošta ne uruči potrošačima. Direktor „Pošte” je potvrdio da je 60 odsto uručenja upozorenja maksimum. Dogovorili smo se da narednog meseca pokušaju sa dostavom u popodnevnim časovima i videćemo da li će biti rezultata. Pokušaćemo i sa ponovnim dostavama pojedinim kategorijama. U Kragujevcu je problem i što za jedan broj kupaca sud izdaje privremenu meru i nakon takve odluke suda prinuđeni smo da kupcu ponovo obezbedimo isporuku električne energije, iako nije izmirio svoje obaveze. Jedan broj dužnika ne dozvoljava obustavu ili iz tehničkih razloga to nije moguće. No, bez obzira na to, ne stajemo, već u saradnji sa „EPS Snabdevanjem”, krećemo sa naplatom sudskim putem, odnosno podnošenjem predloga za izvršenje za sve potrošače kod kojih obustava nije dala efekta. Nastojali smo da izbegnemo meru koja će potrošača izložiti dodatnom trošku, ali zbog zaštite interesa EPS grupe, prinuđeni smo i na to.

Šta se čini na smanjivanju gubitaka?
Nedostatak elektromontera i elektroinženjera je ogroman problem i kod poslova na smanjivanju gubitaka u energiji. U prethodnom periodu prijem elektromontera i elektroinženjera bio je prava retkost. Elektroinženjeri nisu primani poslednje tri godine, a u međuvremenu je jedan broj otišao u penziju. Uzrocima gubitaka u energiji i analizom gubitaka bavio se mali broj elektroinženjera. Da budem potpuno precizna, ozbiljno se bavio jedan zaposleni. Formirali smo Komisiju koja se bavi gubicima dok ne oformimo Centar za kontrolu gubitaka. Predlog za izmenu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji – čijim usvajanjem će biti formiran Centar za kontrolu gubitaka koji će se isključivo baviti gubicima – prosleđen je Nadzornom odboru. Iako je relativno malo vremena prošlo od formiranja komisije, ima napretka. Da bismo u potpunosti izvršili kontrolu neovlašćene potrošnje, potrebna je čitava vojska obučenih elektromontera. Jer problem se ne rešava pronalaženjem neovlašćene potrošnje. Nakon što pronađemo neovlašćeno priključenog korisnika, isključimo ga, obračunamo neovlašćenu potrošnju, podnesemo krivičnu prijavu, isključeni korisnik se ponovo priključi na mrežu. Zato je neophodno svakodnevno kontrolisati jedne te iste korisnike i biti uporniji od njih. To zahteva vojsku elektromontera. U pojedinim slučajevima potrošači su se samovlasno priključivali i više od 10 puta. Lično sam sa kolegama, pre nekoliko meseci, kontrolisala priključke u Velikom Gradištu i ono što sam tamo zatekla bilo je frapantno. Za pet sati pronašli smo 70 neovlašćeno priključenih potrošača. To je bila velika škola za mene. Nakon toga, sačinili smo uputstvo i pronašli način za praćenje realizacije aktivnosti nakon pronalaženja neovlašćeno priključenih potrošača. Postoje i čitava naselja koja neovlašćeno upotrebljavaju električnu energiju. Čak i kada imaju želju da se legalno priključe, to nije moguće, jer su im objekti nelegalni i nisu ušli u postupak legalizacije. Smatram da se zakon u tom delu mora izmeniti i da bi gubici u energiji bili znatno manji. I merni uređaji nisu nabavljani od 2011. godine, što, takođe, ima velikog uticaja na gubitke.

Kakvi su poslovni pokazatelji PD „Centar” u ovoj godini?
Pre godinu dana situacija u PD „Centar” bila je očajna. Na računu, bukvalno, nije bilo novca za isplatu zarada zaposlenih. Finansijski gubitak iznosio je 900 miliona dinara. Smanjivanjem gubitaka u energiji niko se nije bavio. Ogromni problemi su postojali sa javnim nabavkama, sa tužbama, sa korišćenjem vozila i drugom imovinom PD u privatne svrhe. Interne kontrole nisu sprovođene. Procedure i uputstva su postojale, ali sa nejasnim odgovornostima. Potpuno neorganizovan sistem. Mnogo vremena sam uložila na kontrolu poslovanja i to je bilo neminovno. Prvi put se u PD rade specifikacije za najveći broj nabavki. To je veliki posao, ali ćemo naredne godine, nakon što završimo sa svim nabavkama, imati registar svih specifikacija i one će se neuporedivo brže završavati. Za pojedine nabavke uštede su i do 60 odsto u odnosu na prethodne godine, naravno, ne na uštrb kvaliteta, gde god je moguće. Početkom ove godine, prevremeno smo vratili kredit i nema troškova kamata, koji su u prvih šest meseci 2013. bili 303 miliona, a sada su 61 milion dinara.

Koji su sve investicioni projekti u planu u ovoj godini, šta je od poslova u toku?
Planom investicija predviđeno je ulaganje od 400 miliona dinara i već je realizovano 107 miliona dinara, ali su i mnogi postupci javnih nabavki u toku. Za trafostanicu 35 kV „Velika Plana” u toku je donošenje Odluke o dodeli ugovora, a TS 35 kV „Petrovac” biće pokrenuta u narednih nekoliko dana. Ukupno planirano ulaganje je 80 miliona dinara. Za objekte srednjeg i niskog napona planirano je ulaganje od 175 miliona dinara, a realizovano je 96 miliona dinara. U ovoj godini trebalo bi da počne realizacija investicije koju finansiraju dve svetske banke, a planirana su ulaganja od 740 miliona dinara. Radi se o daljinskom očitavanju mernih uređaja za oko 20.000 kupaca, što će doprineti smanjivanju gubitaka.

Često se čuje da je nedostatak kvalifikovanih kadrova u distributivnim preduzećima glavni problem, da li je to slučaj i u „Centru”, kakva je kvalifikaciona i starosna struktura zaposlenih?
Nedostatak kvalifikovanog kadra je veliki problem. Elektroinženjeri nisu primani u poslednje tri godine, a neki su otišli u penziju. Od 440 elektromontera koliko ih je u „Centru”, 200 poseduje uverenje da nije sposobno za rad na visini. Prosečna starost je 46 godina. U odnosu na 2013. godinu, broj stalno zaposlenih je manji za 40, a 200 je manje radnika preko privremeno-povremenih poslova. Važeći Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji donet je u nekim drugim okolnostima kada se neuporedivo manje radilo na obustavama zbog neplaćanja računa, podnošenju tužbi, poslovima pronalaženja neovlašćene potrošnje i, generalno, na smanjivanju gubitaka. Ni TS 110 nisu pripadale distribucijama. Kontrolama očitavanja mernih uređaja i Zakonu o javnim nabavkama nije se dovoljno poklanjala pažnja kao danas. Nije bilo kontrola poslovanja u ovoj meri, nije postojao plan integriteta ni poslovi identifikovanja i upravljanja rizicima i znatno manje posla je bilo oko uknjižbe imovine. Poslovi su znatno uvećani, a kadra, kako u ukupnom broju, tako i u broju kvalifikovanih, znatno je manje. Zaista je alarmantna situacija. Ne treba sve generalizovati i zabranu zapošljavanja primenjivati za svako preduzeće na isti način, već treba sagledati realne potrebe i mogućnosti svakog PD. Trenutno u „Centru” ima i viška i manjka zaposlenih. Viška je onih koji neracionalno koriste radno vreme, a manjka zaposlenih sa inicijativom i vizijom. U svim aktivnostima, uvek su jedni te isti. U narednom periodu poseban akcenat biće posvećen rešavanju pitanja zaposlenih koji neracionalno koriste svoje radno vreme.

A. Muslibegović