Šta su i kako nastaju obnovljivi izvori enegije

Izvori električne energije se dele na konvencionalne i obnovljive.

U konvencionalne izvore spadaju velike, skupe nuklearne i termoelektrane koje su opasni zagađivači životne sredine, uz velike hidrocentrale, koje nisu direktni zagađivači, ali su one skupe i velike, pa se takođe smatraju konvencionalnim izvorima.

Pod pojmom obnovljivi izvori energije podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulisana energija, biomasa, geotermalna energija. Obnovljivi izvori ne zavise od zaliha uglja i nafte, čisti su i nepotrošivi, a obično podrazumevaju pogone malog gabarita.

U obnovljive izvore energije spadaju: hidroenergija, energija mora, sunčeva energija, energija vetra, geotermalna energija i biogas.

-HIDROENERGIJU proizvode hidroelektrane (između 10kW i 10MW) koje ne zahtevaju akumulacije i ne narušavaju tok reke ili potoka te su veoma efikasni gde postoje vodotokovi i vodopadi. Energija se stvara uz pomoć turbine, preko alternatora. Nedostaci primene hidroenergije su: narušavanja pejzaža, uticaj na floru i faunu, uticaj na kvalitet vode, zamućenost, izazivanje buke, emisija gasova staklene bašte kao i problemi oko uređivanja vodotokova.

-ENERGIJA IZ MORA je energija iz talasa, plime-oseke, morskih struja. Proizvodnja energije na ovaj način u većini slučajeva ne proizvodi negativne uticaje na život u morima i okeanima.

-SUNČEVA ENERGIJA se primenjuje za proizvodnju električne energije pomoću koncentrisanih sistema koji koriste reflektujuće materijale i to ogledala za koncentrisanje energije sunca. Ova vrsta primene obnovljive energije postaje sve isplativija iako je još uvek daleko skuplja od alternativnih tehnologija. Fotovoltažni sistemi imaju malo negativnih efekata tokom upotrebe, ali proizvodnja njihovih ćelija zahteva pažljivu kontrolu zbog upotrebe potencijalno otrovnih i opasnih materijala.

Negativni uticaji na životnu sredinu i društvo do sada nisu identifikovani. Pri odabiru lokacije treba izbegavati poljoprivredno zemljište. Solarni paneli mogu zahtevati veliku površinu što može narušavati pejzaž.

-ENERGIJA VETRA dobija se pomoću turbina. U nedostatke može da spada uticaj na vizuelni efekat. Turbine na vetar su previše upadljive, jer moraju da se instaliraju na istaknutim mestima. Turbine na vetar stvaraju aerodinamičku buku. Ptice mogu da budu ugrožene i da nastradaju od dodira sa rotirajućim lopaticama turbina. Ptice selice su ugroženije od vrsta koje se ne sele.

-GEOTERMALNA ENERGIJA je čist, obnovljivi izvor energije - toplota se oslobađa u unutrašnjosti zemlje. Geotermalna energija se oslanja na stalni izvor toplote za proizvodnju energije i zato se smatra konstantnom energijom, za razliku od nekih drugih izvora koji se mogu koristiti samo pod povoljnim vremenskim uslovima. Elektrane na geotermalnu energiju tokom rada mogu da ispuštaju emisije gasova u atmosferu (ugljen dioksid i vodonik sulfid, a u tragovima amonijak, vodonik, azot, metan, radon i isparljivi metali poput bora, arsena i žive).

-BIOMASA nastaje na razne načine, jednako od ljudi i prirode iz brojnih izvora, u koje spadaju nusproizvodi drvne industrije i poljoprivrednih useva. Proizvodnja biomase podrazumeva korišćenje velikih površina, što stvara značajan uticaj na biodiverzitet i način njene proizvodnje.

Svi energetski izvori izazivaju nekakve uticaje na životnu sredinu, od kojih su najupečatljiviji globalno zagrevanje, efekat “steklene bašte”, zagađivanje vazduha. Zabrinutost zbog ovakvih činjenica dovela je do što većeg razmišljanja o primeni obnovljivih izvora energije.

Svetu treba sve više i više energije. Stalni porast populacije za sobom donosi i konstantno veće potrebe za energijom, a čovečanstvo je u kontinualnoj potrazi za izvorima energije koji bi adekvatno pokrili energetske potrebe.
Obnovljivi izvori energije će u budućnosti postati ozbiljna konkurencija konvencionalnim izvorima energije.
Izvor: Ekokutak