Ivan Jevtović: Šapića želim da vidim obučenog kao ženu!

Prošle godine niste prihatili poziv za učešće, šta je vas je navelo da sada prihvatite?

Moj kolega iz klase Boris Milivojević je jedan od "krivaca" što sam prihvatio učešče u šou "Tvoje lice zvuči poznato". On me je svojim imitiacijama podsetio da nastupi zapravo liče na kolokvijum druge godine u trećem semestru, kada vam profesor daje i primamljivije i manje interesantne zadatke. Učešće u TLZP je slično kao izlazak na kolokvijum, samo je zabavnije, jer ti pomaže čitav tim ljudi. Sada, kada sam deo te priče, mogu da kažem da je to nešto najpozitivnije što se na našoj televizijiji pojavilo.

Tanja Savić je od treme imala potpunu blokadu. Kako se vi borite?

Postoji priča o tim nekim paralenim svetovima, postoje ti neki ljudi koji žive oko tebe, a o kojima ne znaš ništa. To je svuda u svetu tako. Savremeni mediji, internet i egocentričan način života doneli su tu mogućnost da nam sve bude dostupno, a pitanje je koliko je to pozitivno. Svako radi ono što najbolje može i ume i ima neku svoju poljanu koju obrađuje. Tanja Saviće je simpatična, jer se ne oseća samopouzdano, pita kako to ide i kako ja to uspevam sa lakoćom da završim. Tu smo, kao drugari, da pomognemo jedni drugima. Ja nemam tremu, niti stres, samo se zabavljam.

Da li će vam teško pasti da imitirate ženske ličnosti ili nekog narodnjaka, s obzirom na to da ste rok muzičar?

Imitacija je pitanje našeg doživljaja. Nama, glumcima, koji moramo da imamo hiljadu lica, to može samo da pomeri granice. Imao sam i u pozorištu situacije kada sam morao da pevam pesme narodne muzike i bilo mi je bljak.

Aleksandar Šapić je tokom prve emisije TLZP-a prokomentarisao da oseća neprijatnost kada gleda kako se muškarci oblače kao žene: Kako komentarisete tu izjavu?

Ja želim našem fantastičnom vaterpolisti Aci Šapiću da se što pre nađe u situaciji da ima tu vrstu izazova, da se preobuče u ženu. Kada se postavim u poziciju kasting agenta mislim da bi on mogao da bude interesantan sa nekom dužom kosom i haljinom u stilu Pedra Almodovara. Imali smo toliko pevačkih i glumačkih kreacija, stvari moraju da budu otvorene. Bilo koju vrstu animoziteta koja prelazi granice razumljivih ne cenim.

Koju imitaciju priželjkujete?

Voleo bih imitiram pevačice bluza, soula, džeza, kao i svu moguću crnu braću. To je uspomena koju bih želeo da sačuvam.

Koga ne biste želeli da imitirate?

Nema stvari za koju bi pomislio "nema šanse to da uradim", jer ja sam glumac. Srećan sam što živim u Beogradu i Srbiji i što su mi omogućili da budžetski budemo finansirani i da u pozorištima igramo. Već 20 godina iz večeri u veče igram potpuno različite uloge.

Ipak, kaže da mu je najbitnija kritika ćerke Sofije, koja ima 13 godina.

Mojoj ćerki je važno da budem dobar toliko da je ne izblamiram kod drugara u školi. Ali, kako čujem, od njih sam već dobio prolazne. Sofiji se jedino ne dopadaju imitacije kada nemam brkove, jer ne priznaje oca bez brkova.

Šarmantni glumac Ivan Jevtović, osim što je član Ateljea 212, svoje talente iskazuje i kroz muziku, pa kao frontmen benda "Deca loših muzičara" nastupa širom naše zemlje.

Producenti su zaboravili kakvom vrstom muzike su bili impresionirani na fakultetima, pa za rok muziku na našim televizijama nema mesta. Vratio sam se korak unazad, kod kuće imamo gramofon, moja 13-godišnja ćerka Sofija i ja ploče kupujemo u inostranstvu i kod nas na pijaci. To je je isto kao kada čitaš glavu dobre knjige.

Autor: Nadlanu/M.M.