Probiotici: Mit ili čudotvorno rešenje?

U našem telu postoji bar 10 puta više ćelija mikroba nago ljudskih ćelija.

Tek u proteklih nekoliko godina naučnici su počeli da razumevaju važnost uloge mikroba koji postoje u nama. Neki od njih utiču na to da se razbolimo, drugi pomažu prilikom varenja hranljivih materija, treći uče naš imunološki sistem da prepozna neprijatelja i slično.

Što više znamo o njima, sve se više postavlja pitanje možemo li da utičemo na njih.

Probiotici su samo jedan od načina na koje ljudi pokušavaju da utiču na pozitivan način na mikrobe u stomaku. Ali da li su probiotici zaista dobri po zdravlje?

Studije su otkrile da veliki broj ljudi koji boluju od Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti, dijabetesa tipa 2 i kardivaskularnih bolesti imaju različiti sklop mikroba u stomaku, ali se ne zna šta je uzrok toga. Mikroorganizmi imaju veoma bitnu ulogu u regulisanju imunog sistema i mogu da deluju tako da ljudi razviju autoimune bolesti, zapaljenje creva, sindrom razdražljivih creva i alergije.

Švedski naučnici otkrili su da su bebe rođene carskim rezom imale manju količinu dobrih bakterija i hemijski disbalans imunog sistema, zbog čega su bile podložne alergijama i ekcemu.

Neka istraživanja su pokazala i da dobre bakterije mogu da poboljšaju efektivnost nekih terapija za rak. Jedna prošlogodišnja francuska studija koja je lečila miša lekom protiv raka kože došla je do tog zaključka.

Oni koji su osetili „leptire u stomaku“ neće se začuditi što postoji jaka veza između stomaka i mozga. Bakterija iz stomaka proizvodi neurohemikalije kao što su serotonin i dopamin i reguliše osnovne psihološke procese i mentalna stanja.

Ali to što znamo za šta su sve dobri mikrobi iz stomaka ne znači i da možemo da uradimo nešto po pitanju toga.

- Potrebno je obaviti još mnogo ozbiljnih studija ovu temu, a to je skupo i teško – kaže Kristijan Brejvin iz Britanskog dijetetskog udruženja.

Postoje dokazi da probiotici ublažavaju dijareju, naročito ako se kombinuju sa antibioticima.

Kada se radi o običnim prehladama i infekcijama disajnog sistema, rezultati studija nisu uvek isti. Jedna nemačka studija iz 2006. zaključila je da probitiici smanjuju dužinu trajanja simptoma prehlade sa devet na sedam dana i da smanjuju njihovu jačinu. Ali druga slična studija otkrila je samo da oni koji unose probiotike imaju osam odsto manje šanse da se prehlade i da probiotici nemaju veliki uticaj na ozbiljnost simptoma.

Veoma je malo dokaza i za to da probiotici pomažu kod mršavljenja, smanjuju krvni pritisak i holesterol, da sprečavaju oboljenja kože, infekcije urinarnog trakta, da ublažavaju anksioznost i depresiju.

- Ako već hoćete da unosite probiotike, kupite dobar jogurt i pijte ga svakodnevno. Izaberite onaj koji sadrži nekoliko vrsta bakterija. Izbegavajte suplemente ukoliko je to moguće – kaže Kristijan Brejvin.

Nadlanu / izvor: žena.blic