Preskupo zdravstveno osiguranje u SAD
Dok se u američkom Kongresu raspravlja o predlozima za reformu zdravstvenog sistema, mnogi vlasnici malih preduzeća, zbog naglog rasta cena osiguranja, moraju da odluče da li da nastave da osiguravaju svoje zaposlene.
Stanovnici hjustonskog predgrađa Spring, u državi Teksas, zabrinuti su zbog vladine uloge u zdravstvenoj zaštiti ali i obeshrabreni visokim cenama postojećeg osiguranja.
Jedan od primera za to je porodična firma iz Springa "Milsted Automotiv" koja se bavi šlepovanjem i popravkom automobila jer je primorana da, posle 37 godina uspešnog poslovanja, smanjuje radnicima zdravstvene beneficije.
Kompanija nudi zaposlenima tri plana za zdravstveno osiguranje, delom i zbog toga da bi zadržala iskusne i vredne radnike.
Ejmi Milsted Elzi, potpredsednica "Milsteda", ističe, međutim, da porast cena osiguranja za više od 40 odsto stvara velike problem kompaniji i radnicima.
"To je užasno. Ne možemo da priuštimo porast troškova zdravstvenog osiguranja za 44 odsto i moraćemo ili da tražimo druge programe ili da smanjujemo postojeće beneficije", kaže Milsted Elzi.
Ona ističe da kompanija želi da zadrži zdravstveno osiguranje, ne samo zbog stimulisanja zaposlenih, već i zbog održavanja njihovog zdravlja i produktivnosti - prenosi Glas Amerike.
"Običan grip ili prehlada mogu da prerastu u streptokoku za koju vam je potrebna nedjelja dana da je prebolite. Ukoliko, međutim, imate osiguranje, možete da odete kod lekara, uzmete lekove i vratite se na posao", objašnjava ona.
Potpredsednica "Milsteda" naglašava da su zaposleni kao porodica. Mnogi među njima su zaista u srodstvu, poput Skota Šefera i njegove supruge Mišel. Oni ostiču da je zdravstveno osiguranje jedan od razloga njihovog ostanka u kompaniji.
"Zdravstveno osiguranje nije jedini razlog", kaže Skot, a Mišel dodaje - "da, ali stvarno pomaže pa zato ovih dana morate da budete osigurani jer možete da bankrotirate ukoliko se ozbiljno razbolite."
Šeferovi su zabrinuti i zbog svoje ćerke koja je do 25. godine bila osigurana u okviru njihovog plana a sada više na to nema pravo. "Ima 26 godina i nije osigurana. Još uvek studira i radi pola radnog vremena. Ne može da uplaćuje zdravstveno osiguranje i zbog toga odlaže odlazak kod lekara", žali se Šeferova.
Mišel i Skot smatraju da bi bilo koja reforma zdravstvenog osiguranja trebalo da počne sa kontrolisanjem troškova osiguranja i regulisanjem poslovanja privatnih osiguravajućih kompanija.
Ejmi Elzi se slaže da bi trebalo bolje kontrolisati privatni osiguravajući sektor i zabrinuta je kako da obezbedi osiguranje radnicima: "Naša branša je upravo bila podvrgunta ogromnoj regulaciji. Kontrolišu naše cene, prate šta radimo i koliko naplaćujemo mušterijama. Zašto to ne rade i kada je riječ o osiguranju?" - pita se ona.
Osiguravajuće kompanije, međutim, zvrde da im poslovanje već regulišu vlasti savezniih država i da povećani troškovi osiguranja samo održavaju rast cena u zdravstvenom sistemu.
Bez obzira na razlog, veliki broj malih preduzeća već ne nudi zdravstveno osiguranje zaposlenima zbog visokih cena.
Prema podacima Udruženja malih preduzeća, preko 60 odsto kompanija poput "Milsted Automotiva", osiguravalo je svoje radnike 1993. godine. Prošle godine bilo ih je samo 38 odsto, zbog čega su radnici primorani da sami traže osiguranje čiju cenu mogu da podnesu.
HJUSTON, 8. oktobar 2009. (FoNet)