Veliki koralni greben pod pretnjom da postane smetlište
U izveštaju se navodi da bi ispuštanje otpada iz proširenih luka moglo imati katastrofalne posledice po greben koji je pod zaštitom UNESKO-a i nalazi se na Listi izuzetno ugroženih područja svetske baštine.
Kako bi se zaustavilo uništavanje ovog već ugroženog ekosistema, WWF poziva australijsku vladu da zabrani odlaganje otpada nastalog bagerovanjem na području Velikog koralnog grebena.
“Veliki koralni greben je jedno od najbitnijih svetskih morskih staništa, dom je ugroženih vrsta, bitan je ekonomski pokretač za Australiju, ali je i prirodno bogatstvo cele planete. Pretvaranje grebena u smetlište je pogrešno rešenje kako za životnu sredinu, tako i za poslovanje jer je gradnja novih luka nepotrebna”, izjavio je Marko Lambertini, generalni direktor WWF-a.
Planiranim proširenjem bi se izbagerovalo 51 milion kubnih metara okeanskog dna. Ovom masom bi se njujorški Impajer stejt bilding mogao ispuniti 49 puta! Najveći deo otpada bi bio bačen na jako osetljiva mesta na grebenu gde su struje takve da bi mogle pomerati otpad u radijusu od 80 kilometara. Bagerovanje i izbacivanje otpada mogli bi uništiti korale i ugroziti opstanak već ugroženih vrsta poput morskih kornjača.
Iako već postojeći izgrađeni kapaciteti jedva da se koriste, Australija pokušava da više nego udvostruči mogućnost izvoza uglja u državi Kvinslend, pokazala je nezavisna studija kompanije Dalberg Global Development Advisors. Prema trenutnim planovima, kapacitet Kvinslenda da izveze ugalj povećao bi se za 637 tona godišnje, dok kratkoročne prognoze predviđaju da cela Australija nije u mogućnosti da godišnje toliko izveze.
Industrija uglja na globalnom nivou je u postepenom padu jer ustupa mesto obnovljivoj energiji, navodi se u istom izveštaju. “S tim u vezi, predloženi radovi nisu neophodni, ali će zato šteta naneta grebenu biti nepovratna”, navodi izveštaj.
Kako bi se zaštitio greben, ali i 69 000 radnih mesta koja postoje zahvaljujući njemu, australijska vlada mora da zabrani bacanje otpada i bagerovanje duž celog Velikog koralnog grebena”, smatra Dermot O’Gorman, direktor WWF-a u Australiji. “Bagerovanje bi trebalo smanjiti i uložiti što više napora u poboljšanje kvaliteta vode“, dodao je O’Gorman.
Ako se dalje propadanje Velikog koralnog grebena ne zaustavi, postoji bojazan da bi UNESKO ovo područje mogao da uvrsti na listu područja „u opasnosti“. Status grebena i njegovo stanje bi mogli biti povod za brojne kontroverze na junskom zasedanju Komiteta svetske baštine, koje se ove godine održava u Bonu, Nemačka.
Prema izveštaju WWF-a, brojne vodeće banke su se povukle iz finansiranja ovog projekta zbog razarajućeg uticaja koji bi imao na životnu sredinu. WWF apeluje na kompanije da ne investiraju ili učestvuju u projektima koji bi mogli ugroziti Veliki koralni greben, ali i druga područja sa UNESKO Liste svetske baštine.
“Kao što vidimo na primeru Velikog koralnog grebena, zdrava morska staništa mogu biti pokretač ekonomskog razvoja koji ljudima pružaju radna mesta i blagostanje”, dodao je Lambertini. “Odgovorno upravljanje okeanom, ne samo da će očuvati morske ekosisteme, već će omogućiti i hranu i posao za milijarde ljudi. Ovo je ključno rešenje za održivu budućnost”.