Špijunske spravice iz stvarnog života kao pandani gedžetima u filmovima

Gledajući filmove o agentu 007 i ,,Kingsman-a” Metju Vona iz 2015. (koji nudi novi, šaljivi, hiper-nasilni pogled na klasične špijunske filmove), deluje kao da su zavrzlame tajnih agenata sa velikog ekrana mnogo bogatije od onih iz stvarnog života.

Ali, ukoliko je suditi po dole navedenim špijunskim spravicama, i realni život (pogotovo period Hladnog rata) može biti isto toliko bizaran kao bilo koja holivudska ostvarenja.

Bugarski kišobran
Za ,,bugarski kišobran”, možda najpoznatiju od svih špijunskih spravica, veruje se da je korišćen za ubistvo bugarskog disidenta Georgi Makova 1978. na Waterloo mostu u Londonu. Markov je, navodno, osetio oštar bol u butini; kada je pogledao oko sebe, nije video ništa osim čoveka sa kišobranom.

Spomenuti kišobran je sadržao pneumatski mehanizam koji ubacuje mali, ricinom protkani metak u žrtvu. Markov je umro tri dana kasnije. Iako su agenti koji rade za bugarsku vladu bili okrivljeni za njegovu smrt, niko nikada nije optužen. Kasnije te godine u Parizu – 1978. je svakako bila godina opasnih kišobrana - slično oružje je korišćeno u neuspelom pokušaju atentata protiv bugarskog novinara Vladimira Kostova.

Pacov koji eksplodira
Prelaz od poznate aktovke koje eksplodira predstavlja pacov, koga su stvorili za vreme Drugog svetskog rata ljudi iz Uprave za specijalne operacije (SOE) Vinstona Čerčila. Ove minijaturne glodarske bombe, razvijene 1941., su ispod kože sadržale skrivene osigurače. Dizajnirane su sa svrhom da dignu u vazduh nemačke kotlove, ali su brzo bile razotkrivene (za šta su, možda, zaslužne razočarane nemačke mačke), pa nikada nisu ni korišćene.

Međutim, Nemci su nastavili da izlažu pacove u svojim vrhunskim vojnim školama i da troše resurse na vršenje istraživanja ovih eksplozivnih zveri. Uprava za specijalne operacije je na kraju došla do zaključka: ,,Neprilike koje smo im izazvali su mnogo veći uspeh za nas nego da smo zapravo koristili pacove”.

Mikrofon maslina
Tokom šezdesetih godina u Americi, privatni detektiv po imenu Hal Lipset demonstrirao je mali uređaj, koji je delovao kao da je uzet pravo iz filmova o Bondu: minijaturni mikrofon skriven u lažnoj maslini, smešten u koktelu. Čačkalica, na kojoj je probodena maslina, služila je kao antena.

Ruž pištolj
Ultimativnu spavicu ,,femme fatale”, pištolj od 4.5mm, koristili su KGB operativaci tokom Hladnog rata, a radio je tako što se kraj ruža uperi ka meti i ruž se okrene. Pretpostavljamo da je bilo jako bitno ne pomešati ga sa sopstvenim karminom.

Špijunski grb
Godine 1946., sovjetska školska deca predstavila su drvenu repliku grba Sjedinjenih Američkih Država ambasadoru SAD-a u Sovjetskom Savezu, Averelu Harimanu.

Sumnjajući (s razlogom) da ovo nije bio samo pažljivi poklon, američki obaveštajci pretražili su grb, ali nisu mogli da pronađu ništa sumnjivo. Ambasador je okačio grb u svojoj kancelariji, u zvaničnoj rezidenciji ambasadora, gde je i ostao narednih šest godina. Međutim, 1952. godine, inspekcija je otkrila da pečat sadrži mali cevasti komadić metala. Ispostavilo se da, iako grb nije sadržao elektronsku opremu, ipak je bio dizajniran tako da omogući da zvučni talasi promene dimenzije unutrašnjeg prostora, koji se može aktivirati putem visoke frekvencije signala, upućenog iz spoljnog predajnika - što Rusima omogućava da prisluškuju privatne razgovore ambasadora.

Kamen koji skuplja podatke
Da inventivne špijunske spravice nisu stvar prošlosti, dokazala je i Rusija 2006. kada je potvrdila da ima dokaze da su britanski zvaničnici isuviše bukvalno shvatili frazu ,,kriti se ispod kamena”, pa su ,,prenosili informacije putem prijemnika u vidu kamena koji se nalazio na ulicama Moskve", kako se navodi u članku o špijunskim spravama iz 2009., koji je prvi put objavljen u časopisu ,,Times”. Britanska vlada je negirla optužbe, iako je u januaru 2012., Džonatan Pauel, bivši načelnik štaba Tonija Blera, priznao incident, opisujući ga kao ,,sramotni"

.