Srbija nije bogata ali rasipa najvredniji resurs na svetu
Stanovnici Finske, Kanade i Novog Zelanda imaju privilegiju da piju najkvalitetniju vodu. Na svetski Dan voda nadležni upozoravaju da je najteža situcija u pustinjskim i polupustinjskim oblastima u podsaharskoj Africi i Aziji. Istraživanje koje je sprovela Međunarodna agencija za hranu rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalja po količini i kvalitetu resursa vode.
Srbija, s druge strane, vodu troši neracionalno. Mesečno, recimo, potrošimo dvostruko više vode od prosečnog Francuza.
"Urađen je plan za zaštitu voda od zagađenja koji vrlo tačno, jasno i precizno određuje koje su to količine, kog kvaliteta, koliko će nas to koštati i kada ćemo to uraditi". Objašnjava v. d. direktora Direkcije za vode Nataša Milić.
Mnogo je onih koji od vode žive. Oni koji je eksploatišu u Srbiji zapošljavaju više od 4.000 ljudi. Iako naknada za korišćenje nije povećana kako je najavljivano pet do sedam odsto, već 1,7 odsto, pred proizvođačima je teška godina.
"Zbog konkuretnosti u izvozu mi prakrično vidimo prostor da se smanjenje nadoknada nadomesti tako što ćemo mi prodati više, što će država uzeti više od naših nadoknada, ali više na veći volumen, a ne više u procentima na postojeći", kaže predsednica Udruženja proizvođača mineralnih voda Zorica Vukčević.
U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci kažu da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma. Zna se i da je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine i korišćenje municije sa "osiromašenim uranijomom" zagadilo izvore kraških voda i vrela posebno u južnoj Srbiji.
Veliki problem u Srbiji predstavlja i posledica zagadjenja voda zbog neuređenih deponija. Uređenih deponija u Srbiji gotovo i da nema. Ionako loše stanje voda ugrozavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci.
Beograd na mnogim mestima, ispušta otpadnu vodu direktno u Dunav i Savu, bez ikakvog prečicsćavanja. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Beograda potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.
Procene stručnjaka su da će do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiti ozbiljan nedostatak vode jer 2,5 milijardi ljudi nema elementarne sanitarne uslove a 1,1 milijardu ljudi nema pristup pijaćoj vodi.
UN: Štedimo vodu jer potrebe će uskoro premašiti zalihe
U svetu se danas obeležava Svetski dan voda, ali uz brojna upozorenja i apele Ujedinjenih nacija da se voda štedi i vodeni izvori štite, jer, kako ocenjuje svetska
organizacija, bliži se vreme kada će potrebe za vodom premašiti zalihe vode.
U izvestaju UN se ističe da će se izvori vode stalno smanjivati zbog porasta broja stanovništva, zagadjenja i klimatskih promena. U narednih 20 godina, prosečna količina vode kojom ce ljudi raspolagati biće manja za trećinu.
Stručnjaci za vode apeluju da svaki dan i na svakom mestu štitimo izvore vode i štedimo vodu, i naglašavaju da ono sto nama izgleda malo i nebitno danas, nekom drugom će u budućnosti mnogo značiti.
Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića.
Bližimo se vremenu kada ce potreba za vodom premašiti zalihe. Nakon toga nužno prestaje razvoj, započinju borbe za vodu, a postoji čak i opasnost od međudržavnih ratova, upozoravaju stručnjaci.
Oni ističu da je prečišćavanje otpadnih voda ključno i iznose jako loše podatke da se svakog dana u reke, jezera i vodene tokove baca šest miliona tona otpada.
Posebo se naglašva i traži najozbilniji odnos prema vodi, jer broj stanovnika na nasoj planeti ubrzano se povećava, potrebe za vodom još i brže, a količina vode se ne menja.
Šest hiljada dece mladje od pet godina svakog dana umire od bolesti prouzrokovanih zagadjenom vodom, a zbog nedostatka ili nemanja vode godisnje umire pet miliona ljudi, što je deset puta više nego broj poginulih u svim ratovima godišnje na svetu.
Nadlanu / izvor: blic